Tokom svečanosti povodom 9. oktobra, Dana grada, Užičani su se podsetili na slavog sugrađanina Stojana Stiva Tešića (1942 – 1996), scenaristu, romanopisca, dramskog pisca i dobitnika Oskara za scenario filma „Breaking Away“ 1979. godine.
Na kući, u Vidovdanskoj ulici, u kojoj je proveo detinjstvo, postavljna je spomen-ploča sa njegovim likom. Prolaz u blizini bioskopa nazvan je njegovim imenom, a u Narodnom pozorištu održan je simpozijum „Tešić za 21. vek“.
Otkrivajući spomen-ploču, gradonačelnik Jovan Marković je istakao da je to najmanje što grad može da učini kako bi se odužio velikom umetniku. Inicijativu je pokrenuo Nikola Janković, novinar Večernjih novosti, a podržali su je lokalna samouprava i mnogi Užičani.
– Neophodno je promovisati pozitivne vrednosti. Ne možemo svi da uradimo nešto po čemu će nas generacije pamtiti, ali možemo i moramo da se ponosimo onima koji su to uspeli – poručio je Marković.
Inače, Užičani su se ranije odužili Tešiću. Na desetogodišnjicu njegove smrti, Narodno pozorište Užice izvelo je njegovu dramu „Umetnost i dokolica“, u režiji Nemanje Rankovića, i time nepravedno zaboravljenog pisca vratilo u njegov grad. Bilo je to prvo postavljanje te Tešićeve drame u srpskim teatrima, koja je postala jedan od najnagrađivanijih komada užičkog pozorišta.
Užički reditelj Branko Popović postavio Tešićev komad „The Speed of Darkness“ („Brzina tame“) u Zvezdara teatru. Zoran Jeremić, novinar i književnik, takođe iz Užica, nakon petogodišnjeg istraživanja, objavio je knjigu pod nazivom „Stojan Stiv Tešić – Život i tri drame“, što je prva biografija o Tešiću na srpskom jeziku. Osim istraživanja na osnovu dokumenta, novinskih članaka i intervjua, svedočenja njegovih srodnika i mnoštva fotografija, knjiga sadrži i tri njegove drame („Brzina tame“, „Povratak na početak“, „Umetnost i dokolica“) koje su kod nas prvi put prevedene. Ministarstvo za dijasporu Srbije ustanovilo je i nagradu „Stojan Stiv Tešić“, koja se dodeljuje srpskim piscima koji žive u inostranstvu i stvaraju na nekom od svetskih jezika.
Pre četiri godine, Stivova sestra i američka književnica Nađa Tešić, koja je doktorirala francusku književnost na Sorboni i predavala na nekoliko svetskih univerziteta i koja je zbog antiglobalističkih stavova nazivana „ženskim Če Gevarom“, na poziv Udruženja građana „Forum“ boravila je u Užicu, kada je govorila o svom bratu, ali i o svom književnom radu.
Kao trinaestogodišnjak, sa majkom i sestrom Nađom, Tešić je emigrirao u SAD 1957. godine kako bi se pridružio ocu. Bio je uspešan sportista, a na Indijana univerzitetu studirao je rusku književnost, magistrirao 1967. godine na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, ali je odustao od doktorata kako bi se posvetio književnosti. Osim tri navedene drame, napisao je još sedam dramskih tekstova, šest filmskih scenarija i dva romana, za koje je dobio mnoge nagrade. Bio je veoma angažovan intelektualac, preispitivao i dekonstruisao „američki san“, kritikovao rat u Vijetnamu i učestvovao u demonstracijama protiv tog rata, bio razočaran raspadom Jugoslavije. Prezirao je Holivud i smatrao da je etička reakcija na društvene probleme glavna odrednica umetnika i da je, kako piše Zoran Jeremić, „jedini pravi buntovnik koji danas postoji – moralna osoba“. Američku štampu zasipao je protestnim pismima, koja nikad nisu objavljivana. U leto 1996. godine umro je iznenada za pisaćim stolom u svojoj brvnari u Koloradu, u čijoj blizini je sahranjen.
Ljudska (ne)sreća
„Izgubljeno je nešto u svetu, što čoveka čini srećnim. I potrebno je da on kupi stotinu stvari, da ispuni tu prazninu. To je sada u Americi dovedeno do vrhunca i već ima, doduše, malobrojnih grupica ljudi, koji se bune protiv toga. Možda će ih biti još manje, pa će na Zemlji ostati samo taj klovn-potrošač? Zato sam se ja ovde osamio, kao neki monah. Moja religija je čovek. Prosečni Amerikanac, međutim, veruje u kapitalizam. To je glavna religija“, rekao je Tešić u jednom od poslednjih intervjua, a na primedbu novinara da je to ideologija, Tešić je uzvratio: – Bila je, ali više nema veze sa ideologijom i sada to postaje svetska religija. A ne valja kada samo jedna ideja vlada svetom, bez sučeljavanja sa drugim. Ta druga ideja uskoro bi mogao da postane islamski fundamentalizam…“
Umro od gneva
– Moj brat je umro od gneva, jer je bio nemoćan da bilo šta uradi. Ja sam se pridružila organizaciji Remzi Klarka da se borim i to me je spaslo. Želela sam da ispričam drugačiju priču o Srbiji tokom NATO bombardovanja i veoma često sam gostovala na CNN. Želela sam da se vratim u Srbiju za vreme bombardovanja, ali smo procenili da je moj zadatak da ostanem u SAD i da se borim za drugačiju sliku o Srbiji – rekla je za Danas Nađa Tešić, boraveći u Užicu 2006. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
