„Osveta mediokriteta“: Šta Beograd gubi ako ostane bez „dvojke“?

Peticiju je pokrenula organizacija „Beograd u pokretu“, ali i pokret Kreni–Promeni ima svoju, a cilj im je zajednički – da sačuvaju tramvaj broj 2, sa porukom: Ne damo „dvojku“!

Razlog zbog kog gradske vlasti žele da ukinu kultnu trasu – krug dvojke – jeste planirano proširenje pešačke zone u Pariskoj ulici, koja povezuje Kalemegdan s Knez Mihailovom. Prema projektu, tramvaji više ne bi mogli da prolaze tim delom grada.

Ovim „urbanističkim promenama“ Beograd iz dana u dan gubi svoje najautentičnije simbole koji ga čine metropolom, dok istovremeno niču objekti koji su u potpunom neskladu sa njegovim duhom. Iz tog razloga, u poslednje vreme rađa se pitanje kako je moguće da se, uprkos jasnoj volji građana, simboli Beograda brišu. Upitno je i to šta Beograd gubi ako ostane bez „dvojke“, ne samo sentimentalno, već i tehnički.

Linija koja čuva gradsku mrežu u vanrednim situacijama

Saobraćajni inženjer i predsednik sindikata „Centar“ u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP), Ivan Banković, ističe da ovu liniju ne možemo posmatrati isključivo u saobraćajnom smislu, ipak, ukazuje i na konkretne tehničke probleme koje bi njeno ukidanje izazvalo.

– Potencijalno ukidanje tramvajskih šina na tom potezu značilo bi da bismo izgubili jednu vrlo važnu tehničku vezu, jer na Kalemegdanu saobraća i linija 11. Podsetiću na blokadu Nemanjine i Ulice kneza Miloša – to je bio trenutak kada smo u centru grada praktično imali potpunu obustavu tramvajskog saobraćaja, jer su se istovremeno izvodili radovi i u Karađorđevoj ulici. Da smo tada imali otvorenu Karađorđevu, tramvaji bi mogli da saobraćaju preko Kalemegdana, da stignu do centra, Slavije, Omladinskog stadiona, Bulevara kralja Aleksandra, Banjice i dalje. Zato nam je ta veza izuzetno značajna – objašnjava Banković.

Dodaje i da, ukoliko sutra dođe do radova, kvara, vanredne situacije, pucanja vodovodne cevi, protesta ili bilo kog ometanja saobraćaja, GSP bi mogao da preusmeri tramvaje s ključnih linija – 7, 9 i 12 – upravo preko te trase. Zato je iz tehničkog ugla ključno da pruga kojom saobraća „dvojka“ ostane u funkciji i da ne postane isključivo pešačka zona.

Banković napominje i da linija broj 2 ima prostora za unapređenje, što je, između ostalog, pokazano kroz ankete koje GSP sprovodi putem svog sajta. Najčešće primedbe građana odnose se na okretnicu Pristanište – tačku na kojoj, zbog kružne linije, putnici moraju da čekaju 5 do 10 minuta da tramvaj krene, ili da presedaju na drugi tramvaj.

– Te stvari su lako rešive. Ceo terminus Pristanište treba rekonstruisati i reorganizovati, i omogućiti još jedan dodatni kolosek za tramvaje. To bi omogućilo da se vozila zadržavaju bez ometanja i rešilo bi problem – objašnjava Banković.

Prema njegovim rečima, linija 2 ima i veliki turistički potencijal koji bi mogao biti brendiran.

– Lisabon ima čuvenu liniju 28, ali i Beograd ima čime da se ponosi. Nažalost, ne koristi to na pravi način, a linija 2 bi mogla da postane veoma značajna i u turističkom smislu, što bi koristilo i GSP-u – kaže on.

Banković podseća da Beograd ima tramvajski saobraćaj još od 1892. godine – tada sa konjskom vučom – i da smo, po uvođenju tramvaja, bili ispred mnogih evropskih gradova. „Nismo tikva bez korena“, kaže on.

– Linija broj 2 u ovom obliku saobraća skoro ceo jedan vek. Takve stvari, kao što je ukidanje „dvojke“, ne rade se preko noći. Čak i da se donese odluka o proširenju pešačke zone – što je posebno pitanje – tramvaj ne mora da bude prepreka. Pruga može i treba da ostane, a tramvaj da se integriše u pešačku zonu. Suština je da tramvaj nikome ne smeta – zaključuje Banković.

Krug dvojke pod opsadom primitivizma 

Da su pobude za ukidanje „kruga dvojke“ mnogo dublje od puke potrebe za pešačkom zonom, smatra Dejan Atanacković, pisac i vizuelni umetnik, aktivista Inicijative „Beograd ostaje“.

– Sve što ova vlast radi je osveta mediokriteta. „Krug dvojke“, koji je meni kao Beograđaninu oduvek bio tek jedna prostorna činjenica, svim tim frustriranim prostacima, koji Beograd nikad nisu razumeli, predstavlja simbol nekakve posebnosti i zatvorenosti. Nema nijednog među njima koji u „krugu dvojke“ nije video neku svoju projekciju nepristupačnosti i lične inferiornosti. Svoj „krug dvojke“ ima svaki veliki grad, nezavisno od toga da li ima tramvaj i da li je taj krug definisan nekom saobraćajnom činjenicom. Svaki grad kome je stalo do identiteta, istorije, a zašto da ne – i do osećanja posebnosti. Ja bih voleo da je te posebnosti još više – kaže Atanacković.

Kako navodi, živeo je i unutar i van kruga dvojke. Po njegovim rečima, najgluplja od svih ideja je ona da iz kruga dvojke dolazi nekakav elitizam, odluke koje se nameću drugima. Naprotiv – smatra on – situacija je upravo suprotna.

– Krug dvojke je konstantno pod napadom primitivizma i okupatorske sujete onih koji, koliko god Beograd budu rušili, koliko god mu se budu svetili, nikada ga neće osvojiti. Džaba im trud – zaključuje Atanacković.

Ne ukidaju tramvaje zbog funkcionalnosti, već da bi ostavili prostor za korupciju

Da uklanjanje beogradskih tramvaja, naročito čuvene „dvojke“, nije samo napad na gradski prevoz, već i napad na identitet Beograda, smatra Natalija Stojmenović, narodna poslanica i odbornica Zeleno-levog fronta (ZLF).

Prema njenim rečima, vlast ne ukida simbole grada zbog funkcionalnosti, već da bi napravila prostor za svoje simbole korupcije, poput Beograda na vodi – projekta koji građanima oduzima novac, a zauzvrat im nudi mafijaške cene kvadrata.

– SNS pokušava da okupira grad samo za sebe i za to koristi sva sredstva, jer nijedan normalan grad ne ukida tramvaje – već razvija mrežu javnog prevoza kako bi građani imali više mogućnosti da se kreću, da žive bolje, dostupnije i dostojanstvenije – ukazuje Stojmenović.

Upitana kako se, uprkos volji građana, uklanjaju simboli Beograda i da li ta volja može da zaustavi taj tok, ona odgovara: prvi korak ka promeni jeste smena SNS-a.

– Ali još važnije, moramo da smenimo politiku koja ovaj grad razvija isključivo za najbogatije, dok običan Beograđanin nema osnovne uslove za život. To je ključno, ukoliko želimo Beograd za nas, a ne za političke mafijaše – zaključuje Stojmenović.

Anketa građana koji su potpisali peticiju: Zašto ne damo „dvojku“?

A kako su građani već rekli svoje – potpisivanjem peticije za očuvanje tramvaja broj dva – pitali smo neke od potpisnika koji su bili njihovi motivi.

– Krug dvojke je neraskidivi deo beogradskog identiteta – kao što su to Skadarlija, Kalemegdan, Knez Mihailova, Konj… To je jedan od čuvara prepoznatljivog i voljenog Beograda. Ukidati ga, skoro sto godina nakon što je linija uvedena 1928. godine, bila bi greška – kaže za Danas Marija, sugrađanka koja je potpisala peticiju.

Njeno ukidanje, dodaje, ne bi bila samo velika šteta za Beograđane, već i ozbiljna greška za turizam, jer – kako kaže – turisti koji posećuju evropske zemlje sigurno ne očekuju Dubai ili Majami.

– Naš grad je jedan od najstarijih u Evropi i na Balkanu i treba ponosno da neguje svoju tradiciju. Tramvaje „kruga dvojke“ možda treba muralima oslikati, povezati ih sa beogradskim uličnim umetnicima, osnovati posebnu firmu koja bi negovala tramvaje i linije „dvojke“, kao i trolejbuse od Studentskog trga. Nikako ih ne treba odbaciti. Retro je in. Azijski turisti bi imali o čemu da pričaju. Građanima bi ostao omiljeni gradski prevoz. A da ne pominjem – to je i ekološki vid transporta – poručuje Marija.

Još jedan građanin koji je dao svoj glas za očuvanje tramvaja – a i inače je živeo u krugu dvojke – Goran, smatra da najpoznatija linija u Beogradu, „dvojka“, nije samo običan tramvaj, već simbol Beograda i simbol Dorćola.

– U mnogim velikim gradovima, poput Lisabona, takvi tramvaji su turistička atrakcija. Ukidanjem ove linije gubi se deo duha Dorćola. „Dvojka“ se ukida zbog novih tramvaja koji su greškom gradonačelnika kupljeni veći – pa se samim tim ne mogu mimoilaziti, što je nedavno i dokazano. I onda je, izgleda, lakše nešto ukinuti nego malo promeniti i prilagoditi – smatra Goran.

Da krug dvojke ima veći simbolički nego saobraćajni značaj, primećuje Vladimir, još jedan naš sugrađanin koji je potpisao peticiju. Prema njegovim rečima, nekada je Krug dvojke bio „srce od lubenice“ srpske kulture, pameti i obrazovanosti.

– To već odavno nije tako, a nestanak tramvajske linije broj 2 sada i formalno označava kraj i pretapanje nekada elitne oblasti u opšte sivilo – ukazuje Vladimir.

Da „dvojka“ nije samo simbol Beograda, već i simbol Kruga dvojke – odnosno, kako kaže, „klasnog“ ili „kulturnog“ neprijatelja gradske vlasti, poput Beogradskog univerziteta, starog Savskog mosta, Kalemegdana, železničke stanice – uviđa i Željko, jedan od potpisnika peticije.

– Što se mi više budemo borili, oni će biti uporniji u uništavanju – posebno ako tu postoji neki zdravorazumski, sentimentalni ili tradicionalni razlog. Ponekad verujem da je okupacija države od mafije, pljačka i uništavanje koje sprovode, samo sredstvo – a njihova „kulturna revolucija“ pravi cilj… – kaže Željko za naš list, upitan zašto je potpisao peticiju.

Potpišite peticiju

Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvale je sve koji vole Beograd da nastave da potpisuju peticiju i time zajedno, kako kažu, sačuvaju duh Beograda koji nestaje pred našim očima. Peticija se može potpisati na sajtu ove organizacije – LINK, kao i na sajtu Kreni-Promeni – LINK.