Otvoreno pismo psihologa Gimnazije Mladenovac o neprodužavanju ugovora profesorima

„Mi danas imamo generacije srednjoškolaca koje su odrastale u relativno zaštićenom okruženju i često se sticao utisak da nisu dovoljno svesne društvenih problema koji ih okružuju. Međutim, studentski protest je to promenio, studenti kao da su okrenuli reflektor ka temama koje su srednjoškolcima do tada bile u senci i pokazalo se da mladi zapravo vrlo pažljivo prate šta se dešava u školi i društvu, vrlo jasno prepoznaju nepravdu i spremni su da na nju odgovore.

Kada se nepravedno otpuštaju nastavnici koji su ih podržali, oni to doživljavaju veoma lično: gube značajne odrasle figure u koje imaju poverenje i koje su im obezbeđivale osećaj sigurnosti i predvidivosti u školskom okruženju. Sistemska nepravda, koju su i ranije uočavali na društvenom planu, sada dobija konkretno, lično lice i sada i škola za njih postaje prostor neizvesnosti i narušene stabilnosti.

Pobuna protiv nepravde kod mladih je prirodna i zdrava psihološka reakcija, ona je važan deo razvoja u adolescenciji, formiranja sopstvenog vrednosnog sistema i identiteta kao i osećaja sopstvene snage i uticaja, nasuprot bespomoćnosti.

Umesto da ih obeshrabrujemo ili navikavamo na prihvatanje nepravde kao životne neminovnosti, važno je da podržimo njihovu energiju, osnažimo ih u zastupanju svojih stavova i negovanju solidarnosti sa drugima. Njihova borba nije simbolična i apstraktna, već usmerena na vrlo konkretan cilj: da nastavnici koji su nepravedno otpušteni budu vraćeni na svoja radna mesta.

Upravo u ovakvim situacijama škola pokazuje da li je vaspitna insitiucija, da li je zajednica koja štiti svoje članove i koja mladima može da bude model pravde, stabilnosti i odgovornosti“, navodi se u pismu.