Visoko su ove jeseni poleteli novopazarski „plavi“. Apetiti navijača naglo su porasli. Ništa manji nisu ni fudbalera. U nikad izjednačenijoj konkurenciji, Novopazarci se nadaju da bi u junu naredne godine mogli da se nađu na jednoj od dve pozicije koje vode u „visoko društvo“.
Ako se dogodi da prvi put u svojoj istoriji budu deo karavana kojem pripadaju „Crvena zvezda“ i „Partizan“, onda će najverovatnije jedan od najzaslužnijih za taj uspeh biti Bojan Đorđević. Nije neobično kada fudbaler neumorno šparta duž aut linije tokom 10, 20 ili 40-og minuta utakmice. Tada, a naročito između 80 i 90. minuta punom snagom i u najvećoj brzini, uvek tamo gde je lopta nalazi se desni spoljni igrač „plavih“. Po opštim ocenama, Đorđević je najstabilniji i najbolji fudbaler „Novog Pazara“ u prvih devet kola prvenstva Prve lige.
Rođen je u Nišu pre 25 godina. Prošao kompletnu fudbalsku školu nekadašnjeg velikana našeg fudbala, „Radničkog“. Dogodilo se i da zaigra za svoj „Real sa Nišave“. Nažalost, ubrzo su od kluba svi digli ruke, digao je i on sidro. Krenulo je njegovo fudbalsko putešestvije. Dok je kao junior nosio dres „Radničkog“ primetili su ga selektori omladinske reprezentacije Srbije i Crne Gore, Momčilo Vujačić i Slobodan Pavković. Igrao je u generaciji zvezdaša Boška Jankovića, Dejana Milovanovića i Dragana Mrđe, kao i danas vodećeg srpskog fudbalera Miloša Krasića. Veza sa Novim Pazarom, doduše indirektna, datira iz juniorskih niških dana, kada je jedno vreme Bojanov klupski drug bio Novopazarac Enver Alivodić.
Nišlije, poput Novopazaraca, nerado napuštaju svoj grad. Na takav potez odlučuju se kada su sve druge mogućnosti iscrpljene. Imao je Đorđević na Čairu sve uslove za napredak, odlične trenere, još bolji tim. Međutim, oni koji su vodili „Radnički“ kao da su svesno želeli da ga unište. Danas, od „Radničkog“ je ostalo samo ime. U igrama najtalentovanijih niških fudbalera uživa publika u inostranstvu i širom Srbije. Privilegiju da aplaudiraju trenutno najboljem desnom spoljnjem igraču Prve lige imaju Novopazarci.
Sigurno da u vašim mislima i srcu i dalje ima mesta za „Radnički“?
– Profesionalac sam. U mojim mislima, trenutno, ima mesta samo za jedan klub- „Novi Pazar“. Po svemu on je poseban. Srcem i dušom branim boje ove ekipe. Sa „Novim Pazarom“ elitna liga bila bi samo na dobitku. Pun stadion dočekao bi ne samo „Zvezdu“ i „Partizan“, već i „Borac“, „Napredak“ i „Jagodinu“. Kao retko gde fudbaleri su cenjeni u ovom gradu. Događa se i u drugim sredinama da vas prepoznaju na ulici, pružaju ruku, pozdravljaju, ali nigde nisam video toliko srdačnosti i topline u tim potezima. Niš kao grad volim, normalno u njemu sam rođen. Voleo bih da se „Radnički“ oporavi i najzad stane na noge. Koliko znam situacija u klubu je i dalje haotična. To pokazuje i tabela naše lige u kojoj su Nišlije pri dnu. Sa „Novim Pazarom“ u Niš stižem 12. decembra, tada se igra poslednje kolo jesenje sezone. Potrudiću se da svoj bivši klub nadigramo i pobedimo.
U najboljim ste fudbalskim godinama, a već ste promenili mnogo klubova. Kakva su iskustva koja nosite sa sobom?
– Niko danas nije u mogućnosti da bira klub za koji će igrati. U početku sam želeo da nastupam za ekipe koje imaju visoke ciljeve. Opet, fudbalska karijera traje kratko, normalno je i da želite finansijski da se obezbedite za neke buduće dane. Zadovoljan sam što igram u klubu kao što je „Novi Pazar“, jer ima velike ambicije. Lepo bi bilo da ponovim uspeh iz Rumunije. Igrajući za „Unireu“ iz Alba Julije uspeo sam da iz Druge uđem u Prvu ligu. Ambijent me neverovatno podseća na ovaj novopazarski. Razlika, ipak, postoji. Publika u Novom Pazaru je bučnija i još brojnija. Izgleda da ne umem prečicom do pravog kluba. Bio sam i igrač „Srema“, „Vlasine“ i islandskog drugoligaša „Vidirgardija“. Eto, zaobilaznim i predugačkim putem stigao sam u grad i klub u kojem ponovo imam ogroman fudbalski motiv. Sve što mi je ugovorom obećano, a potpisan je na godinu dana, ispunjeno je. Posle četiri meseca provedena u Novom Pazaru i svega što sam doživeo, bilo bi mi žao da posle jednogodišnje saradnje napustim ovaj grad.
Da li je jedina razlika igranja u drugim klubovima i „Novom Pazaru“ privrženost publike klubu?
– Govorim najiskrenije. Ovo nigde nisam doživeo. Čuo sam priče o frenetičnoj publici, uvek punom stadionu. Ali, znate sve su to informacije koje sa rezervom primate. Moje iskustvo kaže da se u ovom slučaju pričom ništa nije moglo opisati. Jednostavno atmosferu koja vlada oko kluba nemoguće je rečima objasniti. Sve će vam biti jasnije ako vam kažem da mi je, za razliku od ostalih klubova u kojima sam igrao, razmak između utakmica jako dug. Uželim se onog huka sa tribina. Bilo gde igrao u budućnosti, Novi Pazar ću nositi u srcu. Publika je najveći kapital ovog kluba. Navikao sam se i na svoj novi nadimak. Za razliku od Niša i drugih klubova u kojima sam igrao, gde sam jedino bio Boki, ovde me svi oslovljavaju sa Đole. Neka, od viška bodova i nadimaka ne boli glava.
U prvih nekoliko kola igrali ste na poziciji levog spoljnjeg fudbalera. U poslednje vreme gledamo Vas na suprotnoj strani terena.
– Ne biram uloge u timu. Najbolje se snalazim duž desne aut linije. Po potrebi mogu da odgovorim zadatku i na mestu levog beka. Jedno vreme u „Vlasini“ sam igrao štopera, jako uspešno. Trenutno sam na poziciji koju najviše volim da igram. Znači, ljubitelji fudbala mogu da očekuju još bolje igre. Svoju najbolju utakmicu za „Novi Pazar“ tek treba da odigram. Za sada, zadovoljan sam kako sam i kako je ekipa odigrala prvo poluvreme Kup utakmice sa „Mladim radnikom“, kao i prvih 45 minuta susreta sa „Slogom“.
Treneri su delimično ili potpuno zaslužni za neke uspešne karijere. Postoje i suprotni primeri, kada treneri sputavaju razvoj fudbalera. Kakva su Vaša iskustva, posebno sa doskorašnjim trenerom Sašom Štrpcem?
-Ne mogu se požaliti na dosadašnju saradnju ni sa jednim trenerom. U „Radničkom“ sam prve fudbalske korake učio od velikana niškog fudbala, golmana Zorana Milenkovića i Ljuborada Stevanovića, kao i Zorana Čolakovića. U Novom Pazaru o Čolakoviću se govori samo u superlativima. On je igračka i trenerska legenda „Radničkog“. Sad znam da isti status ima i u Novom Pazaru, kao najuspešniji trener u njegovoj istoriji. Pored njih trenirali su me i Boško Đurovski, Boris Bunjak, Stevica Kuzmanovski, Saša Nikolić, Dragan Spasić. Imao sam sreću da radim sa poznatim i kvalitetnim trenerima. Prezadovoljan sam bio i načinom na koji je radio i kako nas je vodio doskorašnji šef Saša Štrbac. Izvlačio je iz sebe i nas fudbalera ono najbolje. Profesionalac od glave do pete. Od kako sam u novom klubu, prvi put mi ne pada teško boravak u karantinu. Pre svake utakmice na našem stadionu vreme provodimo u motelu ,,Sopoćani“. Prija ta isključenost iz gradske vreve. Trener Štrbac insistirao je na čvrstoj disciplini. To ću vam najbolje ilustrovati primerom, da u karantinu nije bila dozvoljena upotreba mobilnih telefona. Žao mi je što je otišao, želim mu sreću u daljem radu. Mi imamo svoj cilj i ka njemu ćemo ići bez obzira ko nas predvodio.
Dobri rezultati „Novog Pazara“ podigli su cenu mnogim igračima na fudbalskom tržištu. Podrazumeva se i vama. Cene će biti još veće ako se nastavi kontinuitet dobrih rezultata i igara.
-Fudbalski menadžeri uvek su posebno interesovanje pokazivali prema igračima iz ekipa koje su u vrhu kvalitetnih liga. Pre početka ovog prvenstva imao sam priliku da pređem u makedonski „Sileks“, „Napredak“ i još neke ekipe. Odlučio sam sa za „Novi Pazar“ jer je bio najkonkretniji. Zbog poslednjih rezultata državnog tima Srbije još više će skočiti cena fudbalera iz odličnih ekipa. Ne treba zaboraviti da stariji inostrani treneri još uvek cene igrače sa ovog podneblja zbog njihove hrabrosti i srčanosti u igri. Kad je „Jagodina“ mogla u Super ligu, ne vidim zašto i mi ne bismo učinili isto. Nemamo ništa lošiji tim od njihovog koji je prošle godine bio najbolji u Prvoj ligi. Kompaktni smo i složni, to je naš veliki kvalitet. Do pauze je preostalo još osam protivnika, izuzetno kvalitetnih. Raspored je takav da nas tek očekuju naši direktni rivali u borbi za vrh. Posle utakmica sa „Sremom“, „Kolubarom“, „Inđijom“ i „Banatom“ imaćemo realniju sliku o našim stvarnim mogućnostima. Tabela kaže da se odavno nije dogodilo da toliko timova figurira za dva mesta koja vode dalje. Ako nas mimoiđu povrede i kartoni, kao i uz nesagledivu podršku publike možemo mnogo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
