Ove sudije ne smeju da nastave da rade: Krivična prijava protiv sudija Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija

Todorić je krivičnu prijavu podneo protiv pet sudija Apelacionog suda: Vesne Petrović, Nade Hadži-Petrović, Dragane Česarović, Marka Jocića i Dušanke Đorđević.

On za Danas kaže da je ovo jedini pravni mehanizam koji bi sankcionisao sudije.

„Ovo nije disciplinski prekršaj, ovo je krivično delo, to nije za raspravu. Tražio sam od VJT-a da pokrenu postupak, da izvrše uvid u zapisnike postupka pred Prvostepenim sudom i da ih uporede sa obrazloženjem presude i da izvrše uvid u presudu Vrhovnog suda“, ukazuje Todorić.

Očekuje da se šira pravosudna javnost osvrne na ovo.

„Visoki savet sudstva ne može da sedi skrštenik ruku i da dopusti mogućnost da sudije koje menjaju zapisnike danas, sutra nastave da sude. Oni moraju biti udaljeni od rada dok traje ovaj postupak, a ja očekujem od tužilaštva da radi svoj posao“, zaključuje Todorović.

Sredinom decembra 2024. godine za povredu časti i ugleda advokata Aleksandra Olenika tužio je Ratko Romić, jedan od četvorice bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB). Po istom osnovu su ga prethodno tužili i Miroslav Kurak i Milan Radonjić, takođe bivši pripadnici DB-a.

Olenik za Danas navodi da je presudom Vrhovnog suda utvrđeno da je petoro sudija koje je Todorić tužio prekršili zakon u korist optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije i da su zbog toga oni danas na slobodi.

„Stepen kršenja zakona od strane sudija Apelacionog suda i sankcija za to treba da se odredi u budućem periodu. Tražio sam od disciplinskog tužioca Vrhovnog saveta sudstva da pokrene disciplinske postupke protiv navedenih sudija, ako budu osuđeni da se razreše dužnosti“, ukazuje Olenik.

Dodaje da će on, ako do toga ne dođe, podneti disciplinske prijave protiv njih.

„Ovaj put sam odabrao zato što smatram da sudije same treba da očiste svoje dvorište“, ističe.

Olenik ocenjuje da je krivična prijava koju je Todorić podneo osnovana, jer je utvrđeno da petoro sudija jesu menjali sadržinu zapisnika.

„Uneli su neistinitu sadržinu u zapisnike, konstatujući stvari koje nisu istinite i to jesu bitna obeležja bića krivičnog dela Falsifikovanja službene isprave. Nažalost, nisam siguran koliko je tužilaštvo u ovom trenutku sposobno da iznese ovakav postupak, ali će biti zanimljivo kakva će odluka biti. Pored tužilaštva i disciplinskog tužioca, pri Vrhovnom savetu sudstva postoji i Etički odbor. I od njih ću tražiti da se izjasne o ovakvom postupanju, jer i njihova odluka može dovesti do razrešenja petoro sudija“, zaključuje Olenik.

Podsetimo, novinar i vlasnik „Srpskog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko Ćuruvija ubijen je hicima iz pištolja 11. aprila 1999, u ulazu u zgradu u Svetogorskoj 35 u Beogradu, nakon što je protiv njega vođena medijska hajka tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Konačnu presudu za ubistvo Ćuruvije, kojom su oslobođeni bivši funkcioneri i pripadnici Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, donelo je veće Apelacionog suda u februaru 2024. godine čiji su članovi bili Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, obuhvaćeni krivičnom prijavom advokata Vladimira Todorića.

Početkom ove godine, gotovo 27 godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije, Vrhovni sud Srbije utvrdio je da je da je Apelacioni sud nezakonito oslobodio optužene za njegovo ubistvo.