„Ovi mladi, sa kojima se suočavaju pola godine, očito im se ne sviđaju“: Šta se krije iza namere vlasti da napiše nacionalne udžbenike?

To za Danas kaže Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, komentarišući Nacrt izmena Zakona o udžbenicima, kojim se predviđa uvođenje nacionalnih udžbenika.

Nacrt, podsetimo, predviđa da svi učenici osnovne škole imaju jedinstven udžbenik iz srpskog jezik i književnosti, sveta oko nas, prirode i društva, istorije, geografije, muzičkog i likovnog, koje bi izdavao Zavod za udžbenike, a štampalo javno preduzeće, po svoj prilici Službeni glasnik.

Ministarstvo prosvete je u obrazloženju ovog rešenja navelo da uvođenje udžbenika od nacionalnog interesa ima za cilj očuvanje nacionalnog identiteta, kulturne baštine i jezika, a da će ovi udžbenici „obezbediti jedinstven pristup nastavnim sadržajima koji su od suštinskog značaja za razvoj nacionalne svesti učenika“.

Sličnu ideju vlast je imala i 2021, ali je pod pritiskom stručne javnosti od nje odustala, a udžbenike za takozvane identitetske predmete zamenile su nacionalne čitanke, od kojih je do sada objavljena samo jedna, i to za učenike prvog i drugog razreda osnovne škole.

Zapaljiv govor o tome kako nam tobože stranci pišu udžbenike istorije držao je pre četiri godine Aleksandar Vulin, tada ministar policije, iznoseći neistine da se u knjigama nalazi tek poneki red o Jasenovcu, a sada je po medijima promoviše zvanični predsednik SNS Miloš Vučević, dajući drugačije primere koji takođe nisu tačni.

On je u nedavnom gostovanju na B92 kazao kako je ponosan što je u poslednjim danima premijerskog mandata potpisao zaključak Vlade da Zavod za udžbenike mora da štampa udžbenike za osnovnu školu za srpski jezik, istoriju, geografiju i svet oko nas.

Naveo je da đaci iz geografije uče najviše planinske vrhove, a izbace Šar planinu i Prokletije, te da decu ne uče o bici na Košarama ili Mojkovačkoj bitki.

„Po jednom pitanju sam utiska da je ogromna većina mladih ljudi patriotski nastrojena. Samo treba da ih sačuvamo da ih ovi ne otruju lažima i trikovima. Ne odričemo se naših vrednosti koji su naš DNK, tamo gde smo sigurni i čvrsti“, reči su lidera SNS.

I letimičan pogled na neke od udžbenika istorije demantuje Vučevićevu tvrdnju, a da se Mojkovačka i bitka na Košarama pominju i obrađuju na časovima potvrđuje i Aleksandar Markov.

– Naravno da se Mojkovačka bitka radi, čak se posebno ističe. Što se bitke na Košarama tiče, za sukobe devedesetih predviđen je sam kraj četvrtog razreda i tačno je da se ne daje dovoljno prostora tim događajima, ali je o njima jako teško i pričati. Ipak, recimo za bitku na Košarama, u nastavi se može koristiti dokumentarni film u produkciji RTS-a koji je dobro urađen – ističe Markov.

Napominje da u istoriji Srbije ima mnogo važnih bitaka i da se ne mogu sve obrađivati do detalja, a da nije samo suština ni u bitkama, već u društveno-političkim okolnostima koje su dovodile do njih. Bitke su, dodaje Markov, teška posledica tih okolnosti i promašene politike sa nesagledivim posledicama po državu, društvo i pojedince jer u ratu nema dobitnika, svi su gubitnici.

– Ono što bi još više moglo zabrinuti je centralizacija izbora autora jer postoji bojazan da će stručni, a nepodobni autori, biti u startu isključeni iz konkurencije za pisanje udžbenika. Neshvatljivo je da se u Nacrtu zakona, kao glavni kriterijumi za izbor budućih autora doslovce navodi da će biti birana lica sa integritetom i autoritetom u oblasti za koju su izabrani. Nesporno je da autori udžbenika moraju imati i autoritet i integritet, ali kako su ovi termini podložni širem tumačenju, glavni kriterijum ispred integriteta i autoriteta morala bi da bude stručnost koja se u Nacrtu zakona ne spominje – kaže Markov.

Podseća da su i sadašnji udžbenici nacionalni imajući u vidu da ih potpisom odobrava ministar, a autori se biraju isključivo od domaćih stručnjaka, neretko iz reda univerzitetskih nastavnika i akademika.

– Možda bi bolji izgovor za uvođenje nacionalnih udžbenika bio da se njihovim uvođenjem želi pokušati povratiti ugled i status Zavodu za udžbenike, ali ako je to glavni cilj, zašto onda Zavod ne bi dobio monopol na štampanje svih udžbenika – pita naš sagovornik.

Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji, kaže da joj se čini da se o takozvanim nacionalnim udžbenicima uvek govori u okviru neke političke kampanje, a trenutno aktuelni političari koji donose odluke na žalost o školi ne znaju mnogo i to često pokazuju.

Podseća na odredbu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u kojoj piše da je među osnovnim ciljevima obrazovanja i vaspitanja i razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine.

– Šta je onda problem? Zašto država ne veruje zakonu koji sama propisuje, pa uvodi nove “nacionalnije” udžbenike? Da li je problem interkulturalnost i poštovanje svetske kulturne baštine? Ili planiraju da stvore generacije koje će poznavati samo sopstvenu kulturu, a ako je moguće ni to – pita Marjanović.

Ukazuje da nastava podrazumeva određeni program i ne uključuje samo domaću književnost i teme.

– Zanima me kako će napraviti stručni tim koji će poseban nacionalni karakter dati Faustu, delima Tomasa Mana ili drami Čekajući Godoa. Značajan broj dela kojima se bavimo u srednjim školama služi za razvoj kritičkog mišljenja, pa i takvog odnosa prema društvu u kome učenici žive. Nisam sigurna da baš tako ovi diletanti zamišljaju nacionalne udžbenike. Pre će biti da im je ideal otvorena i radikalna nacionalistička indoktrinacija mladih ljudi. Ovi mladi, sa kojima se suočavaju pola godine, očito im se ne sviđaju – zaključuje Marjanović.

Markov na kraju naglašava da, kakav god da je motiv države u ideji uvođenja nacionalnih udžbenika, to kako će čas izgledati najviše će i dalje zavisti od nastavnika, jer bio on nacionalni ili nadnacionalni, udžbenik će uvek ostati pomoćno sredstvo učenicima u savladavanju gradiva.