Šta se sve desilo od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra do danas?

Novi Sad je tog dana ostao u šoku. U drugom gradu po veličini nastao je sablasni muk, a nekadašnji simbol Novog Sada, tzv. „Ž stanica“, postala je stratište i mesto zbog kojeg Novosađane podilazi jeza kada prolaze tuda.

Dok su Novosađani, ali i ostali građani Srbije tog dana žalili za nastradalima, vlast nije sačekala ni da se rasklone ruševine, a već je izgovorila prvu veliku laž.

Već uveče, predsednik Aleksandar Vučić se obratio naciji i izgovorio: „Sve smo renovirali, samo tu nadstrešnicu nismo dirali.“

Zahvaljujući novinarima, ali i inženjeru Zoranu Đajiću, javnost je vrlo brzo saznala da predsednik ne govori istinu, a to će se kasnije ispostaviti kao inicijalna kapisla opštenarodnog bunta koji traje već pola godine.

Tuga i bes

Pet dana nakon tragedije u Novom Sadu se dogodio verovatno najveći protest u istoriji ovog grada. Desetine hiljada ljudi je izašlo na ulicu. Crvena šaka koja simbolizuje krvavu ruku vlasti postala je simbol.

Opravdani bes građana vlast je pokušala da iskoristi. Kako se pred protest sve više govorilo da je narodu dosta jalovih šetnji, vlast je iskoristila ovaj momentum kako bi među demonstrante ubacila maskirane huligane koji su demolirali te večeri Gradsku kuću.

Treba biti iskren, pa reći da su za ovim huliganima krenuli i pojedini građani poneseni atmosferom i besom. Policija, koja je bila u ogromnom broju, nije intervenisala. Niko od huligana nije uhapšen, ali zato jesu aktivisti STAV-a i SVIĆE, kao i pojedini građani.

Ovakav manevar režima, koji je nekoliko puta uspešno realizovan, ovoga puta nije uspeo. Umesto gašenja protesta, privođenje aktivista je izazvalo još veći bes građana i već tada je moglo da se nasluti da vlast prvi put za 12 godina ne drži konce u svojim rukama.

Zbog ovih hapšenja, ali i neprivođenja nikoga od odgovornih za pad nadstrešnice, za koju je isplivavalo sve više dokaza da je uzrok pada korupcija, usledila je serija protesta.

Neformalne organizacije STAV i SVIĆE su prvi „povukli“, a opozicija je podržala ove proteste. Svaki protest bio je sve posećeniji, a po ulicama gradova i stranačkih prostorija SNS-a ostajale su crvene šake.

Napad na studente FDU u Beogradu – početak studentskih blokada i kardinalna greška vlasti

22. novembra studenti FDU su organizovali komemorativni skup „Zastani, Srbijo“, gde su na 15 minuta zaustavili saobraćaj na Bulevaru umetnosti u znak sećanja na 15 stradalih.

Prilikom ovog skupa studenti i profesori su fizički napadnuti od strane pristalica SNS-a, za koje će se ispostaviti da su neki od njih i javni funkcioneri.

Ovo je bio okidač da studenti FDU stupe u blokadu, a kroz nekoliko dana svi fakulteti su jedan za drugim ulazili u blokade, da bi na kraju svi državni univerziteti ušli u blokadu.

Studenti su nakon toga izneli četiri zahteva: objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, utvrđivanje identiteta i procesuiranje napadača na studente i profesore, obustava krivičnih postupaka protiv uhapšenih demonstranata i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Hapšenje osumnjičenih za pad nadstrešnice

Tek 20 dana nakon tragedije, 21. novembra, uhapšeni su osumnjičeni za pad nadstrešnice, među kojima su se našli ministar građevine Goran Vesić, koji je ranije podneo ostavku, bivši direktor Infrastrukture železnice Nebojša Šurlan, direktorka Infrastrukture železnice Jelena Tanasković, kao i pomoćnica ministra Vesića, Anita Dimovska.

Vesiću je nakon par dana ukinut pritvor, dok se ostali osumnjičeni i dalje nalaze u pritvoru ili u kućnom pritvoru.

Neposredno pre hapšenja postojao je ogroman pritisak javnosti da se uhapse krivci, a treba napomenuti da su poslanici opozicije tih dana svakodnevno blokirali zgradu suda u Novom Sadu, gde je dolazilo do otvorenog sukoba sa policijom.

Protesti su počeli da se održavaju svakodnevno, a građani su svakog petka u 11.52 blokirali raskrsnice širom gradova, gde su stajali 15 minuta u tišini u pomen žrtvama.

Ova okupljanja građana su neretko pratili incidenti, ali i fizički napadi na građane i studente od strane lica za koja se često ispostavljalo da su ili članovi SNS-a ili bar bliski ovoj stranci.

16. januara je u Beogradu brutalno pregažena dvadesetogodišnja studentkinja Sonja Ponjević, koja je pukom srećom ostala živa, ali je pretrpela teške povrede glave.

Predsednik Srbije je sredinom decembra pokušao da nekako umiri studente tako što je na konferenciji za novinare doneo dokumentaciju o nadstrešnici, za koju se kasnije ispostavilo da nije kompletna.

Međutim, studenti su „razoružali“ Vučića jednostavnom parolom „Nisi nadležan“ i time mu dali do znanja da nemaju nameru sa njim da pregovaraju.

Ostavka Vučevića

28. januara ujutru, javnost je zatečena još jednom vešću o jezivom nasilju nad studentima u Novom Sadu. Četvorica muškaraca su u toku noći fizički napala grupu studenata dok su lepili plakate za najavu protesta.

Ispostavilo se da su u pitanju članovi SNS-a koji su se nalazili u stranačkim prostorijama pre napada na studente. Oni su jednoj studentkinji palicom polomili vilicu.

Miloš Vučević je istog dana na konferenciji za medije najavio podnošenje ostavke i tim činom je Vlada praktično pala.

Veliki studentski protesti

Serija velikih studentskih protesta počela je u Novom Sadu 1. februara, tri meseca nakon tragedije. Protest je organizovan tako da su bila blokirana sva tri mosta i trajao je 24 sata. Bilo je prisutno više desetina hiljada ljudi iz cele Srbije.

Nakon Novog Sada usledila su još dva velika protesta – u Kragujevcu na Sretenje, a kasnije i u Nišu. Svaki protest je delovao brojniji od prethodnog, studenti su organizovano pešačili do gradova i time sticali sve veću podršku naroda.

Glavna parola studenata je bila i ostala: pravda za nastradale i odgovornost za pad nadstrešnice.

15. mart, zvučni top i Ćacilend

Nakon 9. marta i 5. oktobra, 15. mart 2025. godine će verovatno ući u istoriju kao jedan od bitnijih datuma.

Tog dana Beograd je bio tesan da primi ljude iz cele Srbije koji su se uputili na studentski protest. Došlo je više stotina hiljada ljudi.

Vlast je pribegla nekoj vrsti kopiranja studentske borbe, pa su tako par dana pre velikog protesta Pionirski park zauzeli „studenti koji žele da uče“, koji su vrlo brzo nazvani Ćacijima, a kamp u parku Ćacilend.

Iako su studenti pred protest tvrdili da tog dana niko ne planira nasilje, vlast je sve vreme plasirala priču o tome kako se tog dana planira obojena revolucija i svrgavanje vlasti.

U 19.11 minuta, tokom petnaestominutne tišine, na Slaviji gde je bilo prisutno nekoliko stotina hiljada ljudi, u Ulici kralja Milana neobjašnjivi huk je prekinuo tišinu i stvorio paniku među demonstrantima. U isto vreme krenuli su neredi ispred Skupštine i studenti su prekinuli protest.

Već uveče se pojavila vest da je neko upotrebio zvučno oružje nad demonstrantima, što je predsednik kategorički demantovao.

Međutim, nakon nekoliko dana se dokazalo da policija ipak poseduje zvučni top, međutim, vlast je nastavila da demantuje da je i korišćeno.

Pumpa se i dalje

Mesec i po dana od velikog protesta u Beogradu, blokade još traju, a Srbija se šest meseci nalazi u političkoj krizi. Izabrana je nova Vlada, pokušana je borba protiv korupcije, tabloidi svakodnevno satanizuju profesore i studente, ali za sada nema rezultata kakve vlast priželjkuje.

Studenti su vozili bicikle do Strazbura, a sada trče štafetno do Brisela.

Optužnica za nadstrešnicu je vraćena tužilaštvu kao nekompletna i ne nazire se kraj ovom postupku.

Jednom rečju, Srbija nakon 1. novembra nije ista i čini se da je „povratak na staro“ nemoguć.