„Paf, patike, top“: Kako su bolesti zavisnosti „tiho“ ušle i među osnovce

Ako je za „utehu“, istraživanja pokazuju da je Balkan na nivou „evropskog proseka“ i kada je reč o upotrebi alkohola među mlađim maloletnicima – u EU ga je probalo više od 70 odsto osnovaca.

Snimci na Tik-Toku na kojima mahom mlađi tinejdžeri objavljuju video-klipove dok su pod uticajem narkotika, u svetu dostižu milionske preglede.

Stroga pravila na ovoj društvenoj mreži zabranjuju navođenje droge koja se koristi, ali to se lako zaobilazi žargonskim izrazima i šiframa, a u većini slučajeva prikazivanjem svojih proširenih zenica.

Haštag #Pingtok je donedavno bila adresa na koju su deca slala svoje video snimke. „Ping“ je slenk za MDMA, poznat i kao ekstazi, a nakon što je ova stranica blokirana odmah su se pojavile nove, sa modifikovanim izrazima, varijacijama na ovaj žargonski izraz.

Evropski trendovi – istraživanje ESPAD-a

Influenserka Sara (26) ispričala je za Dojče vele da je i sama, sa 15 godina, postala zavisnica, a da je drogu, preko društvenih mreža bez problema dobijala na kućnu adresu.

„Više ne morate ni da izađete iz kuće. Možete dobiti sve što želite – direktno u svoju sobu“, kazala je ova influenserka koja sada pomaže mladima da se edukuju o problemu upotrebe droga.

Prema podacima ESPAD-a (Evropskog školskog projekta istraživanja o alkoholu i drogama) za 2024. godinu, čak 73 odsto adolescenata u Evropi probalo je alkohol, a 44 odsto e-cigarete.

Podaci govore da je marihuana i dalje najčešća droga među mladima.

Istraživanje je obuhvatilo 13.882 učenika starosti 15. i 16. godina iz 37 zemalja Evrope, a zaključak je da Balkan prati „evropske trendove“.

Stručnjaci iz Srbije, Crne Gore i BiH koji se decenijama bave problemom zavisnosti, ističu u razgovoru za Internet portal RTS da se iz godine u godinu ta donja granica sve više spušta, a da je „eksplozija“ društvenih mreža“ samo deo ove pazle.

Relativizacija obrazaca ponašanja

Psiholog iz Podgorice koja se bavi problemima najmlađih, Radmila Stupar Đurišić kaže da u Crnoj Gori ne postoje zvanična istraživanja na ovu temu, ali da se situacija može opisati kao – alarmantna.

„Kada počne da se radi i kada je na liniji da bude zvanično mi se izgleda toliko uplašimo naših podataka da odmah kažemo: ‘Ovo je ipak nezvanična statistika’. Ono što dobijamo sa terena je zastrašujuće“, kaže Stupar Đurišić.

Objašnjava da je za decu, već u uzrastu od 13 godina, postala „svakodnevica“ da se susreću sa „sredstvima“ koja služe za razvijanje bolesti zavisnosti.

„Cigareta, vejp, malo popiti alkohol je ‘sasvim ok’. Kockarnica? ‘Pa zašto da ne. To je samo evro, dva tri’… Imamo tu relativizaciju određenih obrazaca ponašanja koju u mi u psihologiji smatramo vrlo ozbiljno devijantnim ponašanjima“, naglašava ovaj psiholog.

Problem je, nastavlja, kulturološki, jer se za takvo ponašanja uvek pronađe određeno opravdanje, pa i ono da mladi „bolje da probaju sada nego da kasnije budu željni“.

„Mi koji se bavimo sa decom i pratimo njihov razvoj mislimo da smo u velikom problemu, ali nekako kao da nas ne čuju kada hoćemo ozbiljno da pričamo o ponašanju naše dece u savremenom dobu“, ističe Stupar Đurđević.

Normalnost predstavljanja nenormalnog

Na pitanje šta je na nju ostavilo najteži utisak kada je reč o problemima sa kojima su mladi u Crnoj Gori suočeni, ovaj stručnjak odgovara da se „svaki dan nečim zgrane“.

„Više ne znam šta je normalno, a šta nije. Zgrane me normalnost kojom predstavljaju ono što se dešava. Zgrane me roditelj koji kaže: ‘Znate, ja mu ne mogu ništa’. To je zgrane, zaledi. Jer kada mama i tata nisu ti stubovi zbog kojih se protereseš ili nasloniš da te izvuku, mislim da smo u ozbiljnom problemu. Vidim da nije samo dete kome treba pomoć, nego moram osnažiti i roditelje“, naglašava ovaj psiholog.

Iz dosadašne prakse izdvaja i slučaj srednjoškolke koja je rodila dete sa problemima zato što je koristila „snus“ – suptancu koju su, kaže, mladi u Crnoj Gori pre tri-četiri godine masovno koristili.

„To je ta realnost. Te supstance nisu zdrave, ostavljaju trajne posledice, prave probleme. Nemojte to sebi raditi. Ovo je evidentan dokaz“, kaže Stupar Đurđević.

Fenomen „baka na hoklicama“

Kockanje kod maloletnika i dalje je gorući problem u Crnoj Gori bez obzira što je to rešeno zakonima.

Problem nije rešen, već se pojavio fenomen „baka na hoklicama“.

„Imali smo problem da odrasla osoba uzme evro, dva, tri, pet od nekog tinejdžera i umesto nje uplati tiket. Trudimo se da medijski osvestimo ljude da to ne rade jer je to put ka lošem obrascu ponašanja. Potrebna nam je pomoć medija, tih ‘baka sa hoklica’, onih ljudi koji decenijama okreću glavu sa rečenicom: ‘Nije moj problem. Nije moje dete’ ili ‘nije to ništa'“, kaže Stupar Đurišić.

Kao drugi veliki problem u Crnoj Gori navodi korišćenje alkohola među decom.

„Prosto je u duhu naše kulture da ‘nosiš bocu’ i na žalost i na radost. To korišćenje alkohola u svakodnevici ostavlja utisak na decu da i oni treba da se opuste ili proslave na taj način. Mi dajemo snažan model našoj deci da je ‘alkohol plus emocija’. Deci treba davati zdrav model izražavanja i suočavanja sa emocijama i da ne treba da se plaše svojih osećanja, već da pronalaze zdrave načine prevladavanja života sa svim tim emocijama“, smatra ovaj psiholog.

Dodaje da je dodatni problem to što je u Crnoj Gori generacijama „zabranjivano pokazivanje emocija“.

„Imamo kulturološku priču koju moramo menjati, a verujem da ćemo je promeniti jer ovoga puta plaćamo našom decom. Krajnji ceh koji plaćamo biće mentalno zdravlje naše dece. Mislim da je to dovoljan alarm da ljudi promene tradicionalni način razmišljanja“, zaključuje Stupar Đurišić.

Poražavajući trendovi na Balkanu

U Srbiji je, prema istraživanju ESPAD-a upotreba e-cigareta među najvišim u Evropi sa 34 odsto.

Istovremeno, čak 49 odsto mladića i 37 posto devojaka je probalo alkohol pre svoje 13 godine.

Mladi na Kosovu i Metohiji, prema istraživanju ESPAD-a, u samom su evropskom vrhu po zavisnosti od internet klađenja sa neverovanih 76 odsto.
Direktor Specijalističkog psihijatrijskog centra „Lavirint“ iz Prištine Safet Bljakaj upozorio je prošle nedelje da je na Kosovu i Metohiji, među albanskom populacijom, prosečna starost osoba koje se javljaju na lečenje pala na 16 godina, dok je početkom veka ona bila iznad 21 godine.

Neuropsihijatar Sami Redžepi tvrdi da konzumiranje droge među decom uzrasta 9–10 godina na KiM „nije samo fenomen, već ozbiljan alarm za stručnjake“ koji treba da reaguju što ranije kako ovo ne bi postao široko rasprostranjen društveni problem.

Iskustva zavisnika: adrenalin kao pokretač

Patološki kockar, Dejan sada ima 43 godine i na svoj porok je, procenjuje, potrošio najmanje milion konvertibilnih maraka (pola miliona evra). U tu sumu su ušli i dugovi zelenaša, krediti roditelja da se izvuče iz problema.

Račune za alkohol i kokain nikada nije podvlačio jer su bili deo „iste igre“.

Već 26 meseci je u „Zemlji živih“ – Zajednnici koja se jedina pod okriljem Srpske pravoslavne crkve bavi problemima bolesti zavisnosti.

Dejan sada pomaže drugima koji su na početku lečenja.

Rodom iz BiH, Istočno Sarajevo, pred njim je još nekoliko meseci u Zajednici, a napolje ga čekaju dve kćerkice koje su u dobi kada je on krenuo u „svet iskušenja“.

„Problem sa kockom imam više od 20 godina, problem intenzivnog uzimanja alkohola više od deset i intenzivno sam uzimao kokain zadnjih pet godina pre ulaska u Zajednicu. Sve počinje u ratnoj Bosni i Hercegovini“, počinje svoju ispovest Dejan.

Patološki kockar od 2004, u taj svet je uplovio mnogo ranije, sa 12 godina, u poslednjoj godini rata u Bosni.

Prvobitna zamisao je bila da na lak način „udvostruči“ svoj džeparac igrajući poker aparate.

„Lako smo mogli da uđemo, a i ja sam izgledao malo starije od svojih vršnjaka. Lako sam manipulisao za novac koji su mi davali roditelji“, priča.

Priznaje da je njegova porodica spadala u imućnije, pa je i džeparac bio „buckastiji“, daleko veći nego kod drugih vršnjaka.

Razlog za kocku – dodatna zarada, vrlo brzo se promenila u potrebu za adrenalinom.

Na ruletu za dan izgubio 15.000 evra

„Polako sam ulazio u taj svet gde me je to ‘radilo’. Nije više bio ni problem novca, već sam adrenalin koji kocka podiže. Na kraju se sve pakleno završilo“.

Pod tim podrazumeva i pozajmljivanje velikih suma novca.

„Sa dvadeset i nekom godinom sam bio u, za tada astronomskim dugovima, više od 70.000 maraka. Samo u jednom danu sam izgubio 30.000 maraka na ruletu“.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu RTS-a.