Pakao među četiri zida

Ništa manje zastrašujući nisu ni primeri psihičkog nasilja. Tako je suprug mesecima gledao kako žena brižno gaji malinjak, da bi ga pred berbu polio benzinom, a zabeležen je i slučaj u kome muž svakodnevno primorava ženu i decu da do perfekcije iščešljavaju rese na tepisima . Ovo je samo nekoliko u nizu potresnih ispovesti žrtava nasilja u novovaroškom kraju, koji fizičko povređivanje, poniženje i torturu doživljavaju na mestu koje bi trebalo da im pruža utočište i sigurnost – u sopstvenom domu.

Tema nasilja u porodici u poslednje vreme izaziva pažnju javnosti, puni novinske stupce, biva predmet rasprave na različitim skupovima i okruglim stolovima, ali se nedovoljno govori o sredstvima pravne zaštite žrtava zlostavljanja, koje su uglavnom prepuštene same sebi. Razloga za to je više : zakonodavac je na izvestan način „zakazao“, nadležni organi i institucije ne sarađuju u dovoljnoj meri, prebacujući već po pravilu „lopticu u tuđe dvorište“, a žrtve nisu ohrabrene da zatraže pomoć i prijave nasilje jer su izložene neprijatnostima da neprestano ponavljaju priču o nasilju i suočavanju sa izvršiocima, što za pripadnice nežnijeg pola i njihovu decu predstavlja iscrpljujuće ponavljanje preživljene traume. Rezultati istraživanja rađenih u poslednjih nekoliko godina pokazuju da su stope prijavljivanja nasilja u porodici veoma niske odnosno da je neznatan broj njih dobio sudski epilog.

– Život u strahu dovodi do gubitka samopouzdanja, izražen je i osećaj sramote i stida, a zbog bojazni od osude patrijarhalne sredine, kakva je i novovarošanka, naše sugrađanke se teško opredeljuju da potraže pomoć i prijave nasilje. Taj vid „porodične lojalnosti“ izraz je i ogromnog straha žrtve za sopstvenu i bezbednost njenih ukućana, delom i zbog ukorenjenog shvatanja da se porodični problemi skrivaju od javnosti, ali i uverenja žrtve da joj institucije ne mogu pomoći, ističe Danijela Topalović, predsednica opštinskog Saveta za rodnu ravnopravnost, koji je, prvi put nakon više od jedne decenije u gradu na padinama Zlatara, pokrenuo projekat koji se bavi ovom problematikom. Reč je o projektu „Prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama i žrtvama nasilja“, koji finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske, preko Programa evropskog partnerstva sa opštinama (EU PROGRES).

U periodu od 2009. do 2013. godine, u zlatarskom kraju je najviše krivičnih prijava zbog nasilja u porodici – ukupno 12, podneto u 2010, a najmanje ih je bilo u prvoj polovini ove godine – svega jedna i to za nasilje koje je sin počinio nad majkom. Počinioci porodičnog nasilja uglavnom su sadašnji ili bivši supružnik odnosno partner, sledi otac, majka, svekrva, srodnici, slede bliski poznanici, čak i komšije. Nasilje u porodici najčešće je uzrokovano nestabilnom materijalnom situacijom, a žene sa decom su u većoj meri izložene fizičkom nasilju. Zabeleženi su i slučajevi i teške psihičke torture, ali i pretnje ubistvom, prebijanjem, sakaćenjem, lomljenjem udova i slično. Nasilje je učestalije u porodicama sa nižim nivoom obrazovanja, gde su partneri bez zaposlenja, u kojima je izražen problem nedostatka novca, kao i u etnički mešovitim familijama, u onim u kojima je partner alkoholičar, a u poslednje vreme učestalo je i nasilje supružnika sklonih konzumiranju droga ili drugih narkotičkih sredstava.

Kada je područje Republike Srbije u pitanju, podaci su daleko dramatičniji. Od početka ove godine 11 žena i dvoje dece je ubijeno u porodičnom nasilju. Lane je 29 žena ubijeno u porodičnim svađama, a 42 žene su smešten u Sigurnu kući i time izbegle sasvim izvesnu smrt. Oko 4.000 žena je samo tokom prošle godine potražilo pomoć Savetovališta protiv nasilja u porodici, a u Sigurno kuću je smešteno 268 žena i 242 dece. U ovdašnjem MUP-u ističu da se prilikom intervencija po prijavi, susreću sa užasnim prizorima, od žestokih svađa, do tuča i isterivanja iz kuće jednog od supružnika i dece.

– Takve scene uobičajene su u porodicama koje funkcionišu na bolestan način, kako mi u neuropsijatriji kažemo da se radi o patološkoj simbiozi bračnih drugova. Za ovaj tip bračnih odnosa karakteristično je da je jedan od supružnika žrtva nasilja, i takvu ulogu prihvata, dok, partner, uglavnom je to muškarac, ispoljava agresivnost i time zadovoljava svoje potrebe. Postoje i takve porodice u kojima njeni članovi trpe torturu jednog od njih koji je oboleo i tu se već radi o poremećaju ličnosti, uz koju najčešće idu i simptomi alkoholizma. U ovakvim disfunkcionalnim porodicama dolazi do totalnog urušavanja bračne zajednice u smislu ispoljavanja verbalne ili fizičke agresivnosti, materijalnog i moralnog propadanja porodice i slično, ističe dr Slobodanka Ivanjac, neuropsihijatar pri ovdašnjem Domu zdravlja, uz podsećanje da ovakve stresne situacije mogu biti pogubne i po mentalni razvoj dece.

Sudstvo „zakazalo“

Nasiljem u porodici bave si i nadležni u Centru za socijalni rad, ali je njihova uloga u ovom začaranom lancu najčešće savetodavna, obzirom na minimalne ingerencije koje ova ustanova ima po ovom pitanju. Ono što, međutim najviše zabrinjava, jeste nedovoljno čvrsta saradnja među organima policije, pravosuđa, socijalnih službi i zdravstvene ustanove, a poseban problem su sudski procesi – iako sve statistike pokazuju da je nasilje u porodici u porastu, sudski procesi traju predugo, a počiniocima ovog nasilja kazne se drastično smanjuju zbog „olakšavajućih okolnosti“.