Pakao u porodičnom domu

Jedne večeri, ipak, odlučuje da je tako nemoćnu izbaci iz kuće i ona konačno, na predlog policije, stiže u Sigurnu kuću, u kojoj, ubrzo potom i umire u 45. godini života. Ovo je samo jedna od ispovesti žrtava nasilja koju je nekadašnja koordinatorka Sigurne kuće u Užicu, sada savetnica pri republičkom Zavodu za socijalnu zaštitu Ružica Jelisavac ispričala na nedavno održanoj javnoj tribini za srednjoškolce, u ovdašnjem Domu kulture. Tribinu je organizovao opštinski Savet za rodnu ravnopravnost.

Govoreći iskustva iz svog višedecenijskog angažmana u oblasti nasilja u porodici, ozbiljnosti i učestalosti ovog problema, kao i reakciji i (ne)spremnosti društva i države da žrtvama nasilja pomogne da izađu iz tog začaranog lanca, Jelisavac je istakla da, prema zvaničnim podacima, svaka druga žena u Srbiji trpi neki oblik nasilja, a svaka treća je izložena fizičkom nasilju. Sa ovako dramatičnom statistikom, Srbija je po učestalosti nasilja na neslavnom drugom mestu u Evropi, odmah nakon Albanije.

– Kada se sagledaju ovi podaci, nameće se zaključak da je trebalo da reagujemo ne danas, već juče. A kako smo se snašli na ovom polju može da ilustruje i činjenica je stručni tim 2006. Vladi uputio predlog Akcionog plana za zaštitu žrtava nasilja. Taj dokument je usvojen 2009. a tek 2011. počeo da se primenjuje. Efekti njegove primene, nažalost, još uvek nisu vidljivi. To znači da njime žrtve nisu motivisanije da prijave nasilje, što bi bio glavni pokazatelj da su stvari počele da se pomeraju u pozitivnom smeru, kazala je Ružica Jelisavac i izrazila razočaranje aktuelnom situacijom u novovaroškom kraju u oblasti prevencije nasilja u porodici, sa akcentom na nedovoljno jaku sponu nadležnih institucija, kao i izrazito pasivan odnos lokalne sredine i civilnog sektora na polju sprečavanja nasilja u porodičnom domu, ali među vršnjacima.

Pozivajući učesnike tribine, pre svega učenike novovaroške Gimnazije i Tehničke škole ( koji su predvođeni direktorima Predragom Tomaševićem i Milivojem Ćirovićem, kao i školskim pedagozima i psiholozima, pružili veliki doprinos da tribina bude organizovana i dobro posećena) da se ohrabre da prijave nasilje, bilo da ga trpe ili da su neposredni očevici, Nataša Pucarević, socijalna radnica iz ovdašnjeg Centra za socijalni rad iznela je podatak da je tokom ove godine u ovoj ustanovi evidentirano šest slučajeva nasilja u porodici, od kojih je bila jedna neodložna intervencija.

– U protekle tri godine, u službu Hitne pomoći javilo se pedesetak sugrađanki kod kojih je utvrđeno da su eksplicitno bile žrtve nasilja. To je samo „vrh ledenog brega“, to su slučajevi sa vidljivim fizičkim povredama, koje su, inače, nanošene šamaranjem, pesničenjem, davljenjem, bilo je tu i ozbiljnih opekotina, lomljenja ekstremiteta, kao i unutrašnjih krvarenja nastalih kao posledica prebijanja i zlostavljanja. Jednako zabrinjavajući su i oni na prvi mah nevidljivi, psihosomatski problemi, koji mogu biti indikator da je osoba žrtva nasilja. Problem je što lekari nemaju dovoljno vremena da se žrtvama posvete u pravom smislu te reči, one nekada vape da ih i saslušamo i razumemo, često se vezuju za nas, očekujući da ćemo im pomoći da izađu iz tog začaranog kruga nasilja, istakao je predavač na tribini dr Admir Musić, lekar pri novovaroškom Domu zdravlja.

O psihološkom profilu žrtava nasilja, njihovoj unutrašnjoj borbi i nemoći da se suprotstave nasilniku i drugim psihološkim aspektima govorila je Mirela Hadžibrahimović, psiholog u Gimnaziji „Pivo Karamatijević“, apostrofirajući da žrtve nasilja nisu samo slabe, nemoćne, nesigurne, žene sa manjkom samopouzdanja, već i one obrazovanije, emancipovanije i ekonomski nezavisne, ali, i da su svima njima zajedničke emocije mržnja, strah i bes prema nasilniku. „Često takva osećanja i agresiju ispolje na nemoćnijima od sebe i tako se lanac nasilja prenosi na decu“, upozorila je Hadžibrahimović.

Tribina na temu nasilja u porodici, inače, je završna aktivnost Saveta za rodnu ravnopravnost u okviru projekta koji finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske preko EU PROGRES.

Deca su direktne žrtve

Ružica Jelisavac je poručila da se na nivou lokalne zajednice mora osmisliti čitav set aktivnosti i akcija, koje bi imale za cilj da se žrtvama nasilja najpre uputi lepa reč i razumevanje za pakao u „četiri zida“, a zatim sugeriše da nasilje prijave nadležnim institucijama kako bi dobile i pravnu zaštitu .

– Ne samo da bi se žena izvukla iz kruga nasilja, već i deca, koja su direktne žrtve. Nauka je dokazala da svaka devojčica koja je bila žrtva ili očevidac nasilja u porodici, za partnera nađe nasilnika. Svaki dečak koji je živeo u takvom okruženju, gotovo stoprocentno postaje nasilnik. To su takozvani preneseni oblici ponašanja. Često čujemo izraz huligani. Nisu to huligani već deca odrasla u porodicama u kojima se svaki konflikt rešavao nekim oblikom nasilja, rekla je Jelisavac .