Palibrk traži izuzeće Nenadića: Pravni manevar ili politička igra bivših saveznika?

Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji, objašnjava za Danas da Zakonik o krivičnom postupku jasno propisuje uslove i razloge za izuzeće sudija ili sudija porotnika, a da se ti članovi zakona shodno primenjuju i na javne tužioce.

„Postoje slučajevi kada sam sudija, odnosno tužilac, može da podnese zahtev za izuzeće u pojedinom predmetu, ako smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost“, objašnjava Paunović.

Kako kaže, i stranke u postupku mogu podneti zahtev za izuzeće tužioca u slučajevima kada je tužilac oštećeni u konkretnom predmetu, kada mu je okrivljeni, njegov branilac, sudija, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici srodnik po krvi, kada je sa okrivljenim, njegovim braniocem, sudijom ili oštećenim u odnosu staratelja i štićenika, kao i kada je tužilac već postupao u istom predmetu.

„Zahtev za izuzećem mogu tražiti stranke i branilac. Izuzeće se traži poimenično i takav zahtev mora biti obrazložen po osnovu navedenih zakonskih uslova, kao i dokaza i okolnosti zbog kojih se smatra da postoji sumnja u rad konkretnog tužioca“, priča Paunović.

Kako dalje objašnjava, zahtev se podnosi neposredno tužiocu za koga se traži izuzeće ili neposredno višem tužiocu.

„U svakom slučaju, kada tužilac sazna za zahtev za svoje izuzeće, mora odmah prekinuti sve dokazne radnje i rad u tom predmetu, sem radnji koje su hitne, i sačiniti svoje izjašnjenje – odgovor na navode takvog zahteva“, kaže Paunović.

U slučaju kada se traži izuzeće glavnog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal, primenjuju se ista pravila kao i za druge tužioce, ali o takvom zahtevu odlučuje Vrhovna javna tužiteljka, i to donošenjem rešenja.

„Znači da, o svakom izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno njegov viši tužilac. Kada se radi o izuzeću Vrhovnog javnog tužioca, o njemu i njegovom izuzeću odlučuje VST, a po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva. Iskustvo govori da se u ovakvim situacijama zahtev za izuzeće u velikom procentu ne usvoji, odnosno da se odbije kao pravno neutemeljen, i da je dat paušalno, nedovoljno obrazložen“, objašnjava Paunović.

Advokat Vladimir Terzić kaže da je zahtev za izuzeće glavnog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal retko viđen potez i da u javnosti može delovati kao pokušaj pritiska i odugovlačenja postupka.

„Iako odbrana ima zakonsko pravo na takav zahtev, važno je naglasiti da to ne znači automatsko izuzeće, niti prekid istrage“, kaže Terzić.

On smatra da je Tužilaštvo nezavisno i da će nastaviti rad bez obzira na pritiske i opstrukcije, jer, kako kaže, efikasno procesuiranje visoke korupcije u interesu je celog društva, pa čak i ovakve vlasti.

„Kada to kažem, mislim na sprečavanje da istraga ode ‘ka gore’ i da se završi na manje važnim okrivljenima, bez štete po glavne generatore korupcije i nezakonitosti, koji treba da ostanu netaknuti istragom“, navodi Terzić.

Advokat Jovan Rajić smatra da su ovakvi zahtevi za izuzeće tužioca presedan, jer, kako je ocenio, do pre par meseci Tužilaštvo za organizovani kriminal smo „imali samo na papiru, ali ne i u praksi“.

„Ne bih komentarisao taktiku odbrane kolege Palibrka, ne bi ni bilo kolegijalno, ali je činjenica da se ovde radi o političkom nadmudrivanju dojučerašnjih saveznika i saboraca. Nenadić, Momirović i Palibrk radili su tokom 10 godina pod šinjelom istog gospodara – Aleksandra Vučića“, kaže Rajić.

Prema njegovoj oceni, ostaje otvoreno da li je sukob između Nenadića, Momirovića i Palibrka samo još jedna režirana predstava pod kontrolom istog političkog centra moći ili znak da su odnosi unutar tog kruga zaista izmakli kontroli.

„Strogo pravno gledano, a u ovoj priči ima jako malo prava, svaki zahtev za bilo čije izuzeće u bilo kom postupku vodi prolongiranju postupka, ali i spada u legitimnu strategiju odbrane“, zaključuje Rajić.