Panika zbog grčkih izbora

Ova sve popularnija grčka stranka smatra da se oštra štednja sprovodi na račun stanovništva da bi teškom krizom pogođena Grčka mogla da i dalje dobija finansijski „pojas za spasavanje „ EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Ali, Evropska komisija i uticajni nemački zvaničnici su upozorili da Grčka, koja je počela da pokazuje prve znake izlaska iz duboke krize, neće moći da i dalje dobija desetine milijardi evra pomoći ako ne nastavi štednju i strukturne reforme, a MMF je saopštio da sve pregovore o novoj tranši podrške odlaže za posle izbora. Siriza odbacuje neoliberalni model vladavine tržišta i kapitala i u prvi plan stavlja privredni rast i zapošljavanje, uz korišćenje javnih investicija, a suprotstavlja se programu daljeg osiromašenja stanovništva i kresanja budžetskog deficita s glavnim ciljem, kako smatra, da se otplaćuju dugovi svetskim poveriocima.

Ova grčka stranka levice koja na izborima može dobiti blizu 30 odsto glasova, kaže da je višegodišnji program EU i MMF-a razorio grčku privredu i mnoge stanovnike gurnuo u bedu, kao da je bio rat. I zato traži da se takođe Grčkoj otpišu dve trećine od 150 milijardi dugova, koji predstavljaju 175 odsto BDP-a, a ostatak reprogramira i počne da otplaćuje tek kad krenu privredni rast i zapošljavanje. Upravo kako je to učinjeno na međunarodnoj konferenciji 1953. u Londonu, kad je posleratnoj Nemačkoj otpisan najveći deo ogromnog duga od 200 odsto BDP-a.

Siriza smatra da bi, poput Maršalovog plana svojevremeno za Nemačku i druge zemlje posle Drugog svetskog rata, i za Grčku i druge krizom pogođene članice EU sad trebalo pokrenuti „evropski Nju dil“ uz velike javne radove. U Grčkoj i drugim članicama EU se ukazuje i na činjenicu da su i sami glavni ekonomisti MMF-a priznali da je primenjeno previše oštro stezanje kaiša ugušilo proizvodnju, a povećalo nezaposlenost i siromaštvo.

Profesor evropske politike na Univerzitetu u Atini Panajotic Joakimidis upozorava da Cipras predlaže socijalni program od 13,5 milijardi evra, a državne blagajne su prazne dok je istovremeno jako teško zamisliti da bi francuski ili nemački građani pristali da plate otpisivanje većine grčkih dugova, čiji su poverioci njihove države i evropske institucije.

Ali, levičarske i snage i stranke u zemljama EU, koje se suprotstavljaju neoliberalnom modelu transnacionalne vladavine tržišta i finansijskih centara moći, nadaju se da bi uspon Sirize u Grčkoj mogao doneti dah „ demokratske revolucije“, oslonjene i na htenja naroda. Odnosno da to podstakne nužan preokret u političko-ekonomskoj filozofiji i praksi radi trajnije stabilizacije i privrednog rasta još uvek rovite cele EU, na šta ukazuju neki vrlo ugledni komentatori i ekonomisti, poput Tonija Barbera u Fajnenšel tajmsu i „ekonomiste 2014.“ u Evropi i SAD, Francuza Tome Piketija.

Program stezanja kaiša su kao uslov za drugu tranšu finansijske podrške od ukupno 240 milijardi evra Grčkoj, članici evrozone, postavili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. A, kako se primećuje, vrlo tvrdoj politici kresanja budžetskih deficita i dugova, uz strukturne reforme, opiru se i vide je kao previše naglu i neke vrlo moćne članice EU, koje uopšte nisu u situaciji da traže finansijski pojas za spasavanje kao što su Francuska i Italija.

Reč je o politici koju pre svega zastupa Nemačka jer je, na osnovu sopstvenog i iskustva još nekih bogatih članica Unije, uverena da se samo trošenjem onog što se zaradi i strukturnim reformama može dostići ekonomska konkurentnost i zdrava privreda. Iako je opšta procena da Siriza i njen ne samo u Grčkoj popularni vođa Aleksis Cipras, koga je primio i papa Franja s porukom da „banke ne smeju biti važnije od ljudi“, teško može sastaviti parlamentarnu većinu za formiranje vlade, vidljiva je uzrujanost institucija i vlada EU, kao i MMF-a.

Evropska komisija i uticajni nemački ministar finansija Volgfgang šojble su, međutim, upozorili da bi veoma teško bilo da se i dalje pomaže Grčkoj ako bi nova vlada posle izbora zaustavila strukturne reforme i štednju, naglasivši da Atina mora poštovati potpisane sporazume.

Obustava pregovora

MMF je saopštio da obustavlja pregovore s Atinom o novoj tranši pomoći bez koje grčka vlada ne može platiti dospele dugove i došla bi na rub državnog bankrota. Cipras je ublažio prvobitne oštre stavove, više ne traži izlazak Grčke iz evra i napuštanje članstva u NATO-u, stupio je u kontakt s međunarodnim investitorima i finansijskim središtima u Londonu i Frankfurtu da bi razvejao, kako kaže, „ velike laži u predizbornoj kampanji“.