Oko 300.000 vernika dočekalo je u nedelju ujutru papu Benedikta XVI na zagrebačkom hipodromu gde je poglavar Rimokatoličke crkve predvodio misu povodom prvog Nacionalnog dana hrvatskih katoličkih porodica. Uprkos kiši koja je prethodnu noć padala u Zagrebu, vernici iz svih krajeva Hrvatske, ali i susednih država počeli su rano ujutru da se okupljaju na hipodromu, a oko 3.00 krenuo je svečani pretprogram „Zajedno u Hristu“. Misa je počela nešto iza 10 časova.
Benedikt XVI na hipodrom je stigao papamobilom uz jake snage bezbednosti, a sve vreme grad su nadletali policijski helikopteri. Okupljeni su ga oduševljeno pozdravljali skandirajući „Benedikt, Benedikt“, a nosili su i zastavice Hrvatske i Vatikana i transparente na kojima je pisalo „Papa, mi te volimo“ i „Uvek verna Hrvatska“. Osim toga, neki od vernika nosili su i zastave BiH odakle je došlo mnogo vernika.
Papa Benedikt Šesnaesti u subotu je u Zagrebu odvojeno razgovarao sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor, ali su ti razgovori bili zatvoreni za javnost i nije bilo izjava za novinare.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je ranije u subotu, prilikom dočeka pape Benedikta Šesnaestog, da je njegova poseta veliki događaj za Hrvatsku koja je time „osnažena“. „Čuli smo reči podrške, nade, ohrabrenja, ljubavi i podrške“, izjavila je Kosorova novinarima.
Papa je pozvao Hrvatsku da kao članica Evropske unije brani katoličanstvo, i snažno podržao njen ulazak u EU, prenela je većina svetskih medija poruke prvog dana posete. Britanski BBC izdvaja papinu poruku da razume strahove od gubitka kulturnog identiteta ulaskom u EU, „ali i Evropi treba podsećanje na njene hrišćanske korene“.
Svi prenose Benediktovu kritiku EU birokratije, ali i kritičke tonove u hrvatskoj javnosti zbog četiri miliona evra visokih troškova dvodnevne posete. U analizi BBC-jev stručnjak za Balkan Mark Lauen tumači da je religija, u vreme dok je Hrvatska bila deo Jugoslavije, razdvajala različite nacionalne grupe, jer su Hrvati većinom katolici, a Srbi pravoslavci, pa je zato katoličanstvo u srži hrvatskog identiteta. BBC prenosi kako papa posećuje grob „kontroverznog kardinala iz Drugog svetskog rata“ Alojzija Stepinca. U posebnom tekstu s naslovom „Stepinac: Heroj ili kolaboracionist?“ pišu da je „istorija zabeležila da je 1941. kao zagrebački nadbiskup Stepinac podržavao hrvatsku vladu koja je uživala podršku nacista“, no idućih godina govorio je protiv režimske genocidne politike koja je dovela do smrti hiljade Srba, Jevreja, Roma i oponenata među Hrvatima.
S jučerašnje propovedi na Hipodromu agencija Rojters prenosi da je papa pozvao na zaustavljanje dezintegracije porodica u Evropi. Tradicionalne porodice u Evropi se raspadaju pod težinom sekularizacije, upozorio je papa i pozvao na donošenje zakona koji će pomoći parovima da se nose s troškovima podizanja i školovanja dece.
„Propoved 84-godišnjeg Benedikta poslednja je u seriji salvi protiv onoga što Crkva vidi kao rastući antikatolicizam i ‘hrišćanofobiju’ u Evropi“, objavio je Rojters. Govoreći u zemlji u kojoj su od 4,4 miliona stanovnika 90 posto katolici, papa se založio za zabranu pobačaja, protiv života udvoje bez braka i veštačke kontrole rađanja. Propoved na Hipodromu, tumači Rojters, odražava uverenje Vatikana da je katolička Crkva u Evropi pod udarom nekih nacionalnih vlada i institucija same Evropske unije po pitanju gej brakova, pobačaja, religijskog vaspitanja i korišćenja verskih simbola na javnim mjestima.
Papa je se sinoć završio posetu i odleteo u Rim.
Jutarnji list: Dijalog sa Ivanom Pavlom II
Humanizam je zapravo bio zajednička tema s varijacijama u razgovoru Josipovića i pape, navodi Jutarnji list u svom komentaru.
– Josipović je, podsjetivši da nije vjernik, promicao laički humanizam koji s kršćanstvom ima mnoge zajedničke točke, a papa se zauzeo za vjeru, za nazočnost Božju u svijetu, za zbiljski humanizam koji ovisi o prisustvu Božjem, naglasivši da humanizam cvate samo ako je čovjek Božja slika i prilika, ako je temeljen na vjeri u Boga a ne na humanizmu bez Boga koji smatra „apstraktnim“. Josipović je priznao povijesnu ulogu Svete stolice u međunarodnom priznanju Hrvatske. Dio njegovih birača jamačno se naježio kad je predsjednik priznao Crkvi da je čuvala hrvatsko nacionalno biće i domoljublje nasuprot jednoumnim komunistima. Ipak, najviše će odjeka imati Josipovićeva ideja o Hrvatskoj koja, oslonjena na svoje kršćanske korijene, želi biti velikodušna u opraštanju svojim susjedima. Nije to bio dijalog toliko s nazočnim Benedikt XVI koliko s već pokojnim i blaženim Ivanom Pavlom II i onim što je Hrvatima uglavnom uzalud govorio na Hipodromu. Zanimljiv je paradoks da neke od ideja pokojnog pape nalaze lakše odjek u političara koji se ne priznaje vjernikom nego u mnogih koji se vjernicima grade – navodi komentator Jutarnjeg lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
