Papa siromašnih i biskup rasipnik

Van Elst je i juče u Rimu, svi se nadaju uzalud, strpljivo čekao da ga primi papa Franja. Nemci su u sredu strepeli da će se papa siromašnih tokom generalne audijencije u sredu samo rukovati sa rasipnim biskupom, ali to se nije dogodilo. U Rimu je i predsednik Nemačke biskupske konferencije Robert Colič čekao da ga primi papa i kakvom-takvom odlukom o sudbini biskupa iz Limburga okonča već suviše dugotrajnu uznemirenost nemačke javnosti.

Van Elst je za tri godine potrošio, piše među ostalima i Frankfurter algemajne cajtung, trećinu imovine koju je njegova biskupija sticala dva veka, a sebi je za 31 milion evra izgradio rezidenciju, koja bi se da nije progutala tolike pare uobičajeno zvala biskupski dom. Gradnju je započeo njegov prethodnik i nameravao je da na nju potroši dva miliona evra. Van Elst je pri stupanju na dužnost tu sumu ograničio na 5,5 miliona, krajem juna ove godine je tvrdio da je sve koštalo 9,85 miliona, a na kraju je ispalo celih 31 milion evra. I Statutom Van Elstove biskupije dokumentuju tu tvrdnju nemački mediji. Trošeći ovolike sume kršio je i važeće crkvene propise.

Ovoliku galamu i proteste nemačkih medija biskup možda ne bi izazvao da neprijateljski stav prema crkvi i njenoj tajnovitoj imovini ne narasta već duže vreme. I da u Rimu nije na papskoj stolici papa koji zagovara skromnost i socijalni angažman crkve.

Broj članova crkve u Nemačkoj pada, ali ne i veličina i tajnovitost njenoga bogatstva. Nemce nije utešilo saznanje da je slično i drugde, kao što ni nas u Srbiji neće utešiti saznanje da je tako i u Nemačkoj, ali ni tamo crkva nije obavezna da podnosi finansijske izveštaje nadležnim državnim organima pa ni vernicima, ni tamo crkva ne plaća nikakav porez, a smatra se da nemačke katoličke biskupije spadaju među najbogatije na svetu.

Ni katolička ni protestantska crkva u Nemačkoj ne plaćaju nikakav porez, ali se zato porez plaća njima. Od poreza na plate i dohodak članova crkve osam ili devet odsto, zavisno od pokrajine, ide crkvama, pošto pokrajinske poreske službe od te sume odbiju tri odsto za svoje administrativne usluge. Tako katolička i protestantska crkva godišnje podele oko 10 milijardi evra – 5,2 milijarde Katolička crkva i 4,6 milijardi Protestantska crkva.

U Nemačkoj je stvorena takva atmosfera da biskupu od Limburga na tom mestu nema opstanka. Najbolje bi bilo, smatra se, da se on sam povuče. Ali uprkos takvoj atmosferi Vatikan, koji je u celu stvar odavno uključen, ne žuri sa zaključcima. Ljudski odnos garantovan je navodno i biskupu stavljenom na stub srama, pa se spekuliše i sa mogućnošću da njegovoj biskupiji bude postavljen administrator, a da on pro forma ostane na svome mestu.

Crkvama 460 miliona evra godišnje

U Nemačkoj postoji jedna zanimljivost – nemačke pokrajine još od 1803. kada je crkvi oduzeta tadašnja imovina plaćaju obavezno godišnje izdržavanje crkvenim velikodostojnicima. Kako tada tako i danas. Crkve od pokrajina na ime tog obeštećenja trenutno dobijaju 460 miliona evra godišnje, mada je još pre Drugog svetskog rata doneta odluka da se to potraživanje konačno reguliše. Ni nedavni predlog Levice da se crkvi odjednom ili na 20 godina isplati desetostruki iznos godišnje apanaže po osnovu konfiskacije imovine od pre više od 200 godina, nije naišao na saglasnost ne samo crkve nego ni svih političkih partija u Nemačkoj, pa se ova nadoknada i dalje plaća.