Pravdajući se velikim troškovima i nerealnim cenama usluga, komunalna preduzeća u Zrenjaninu zatražila su poskupljenje u isto vreme dok je pripreman treći rebalans budžeta grada u kome je konstatovano da su baš ta ista komunalna preduzeća svoja budžetska potraživanja potrošila zaključno sa novembrom. I dok je za mnoge Zrenjanince zagonetka pitanje zašto firme koje treba da stvaraju profit posluju uvek sa gubitkom, a posle smišljaju način da im te gubitke nadoknade građani, dotle je gradskoj vlasti pripao nezahvalan posao odbrane javnog interesa.
U rascepu između sve nižeg standarda građana i sve većih dugova javnih komunalnih preduzeća, koja su zapravo samo preneta iz nekih boljih godina, na poslednjoj sednici Gradsko veće Zrenjanina na kraju je odobrilo poskupljenje nekoliko komunalnih usluga – vode, odnošenja smeća i zoohigijeničarskih usluga u azilu za životinje.
No, pravo zgražanje u javnosti izazvao je zahtev da poskupi usluga sahranjivanja nedeljom i danima praznika. Naime, Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ tražilo je da ova usluga umesto dosadašnjih pet hiljada dinara, košta dvadeset hiljada dinara, pravdajući to povećanim troškovima rada za vreme praznika i nedeljom i molbom verskih zajednica da se izbegne sahranjivanje danima kada su uobičajena krštenja i venčanja. Zahtev je za sada odbijen.
Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ tražilo je da od Nove godine odnošenje i deponovanje smeća bude skuplje za 26,4 odsto, ali je odobreno poskupljenje od šest odsto. Odbornici su, takođe, odobrili promenu cenovnika zoohigijeničarske službe, jer su u ovaj cenovnik uvedene dve nove usluge koje do sada nisu postojale – uvedena je cena karantinskog dana za svakog psa u prihvatilištu kad vlasnik dođe da ga otkupi, a nova je i tarifa za rad vozila ove službe od ukupno 2.903 dinara, plus 65 dinara po kilometru za transport pasa. Prema rečima Biljane Gligić, iz JKP „Čistoća i zelenilo“, nove usluge treba da doprinesu smanjenju broja pasa lutalica.
– Rad zoohigijeničarske službe već je tome doprineo i situacija je bolja nego u drugim gradovima, ali su povećani troškovi kad vozilo odlazi u udaljenija sela – obrazložila je zahtev Gligićeva.
Iako poslednjih dana zrenjaninska voda iz vodovoda smrdi, a zabrana njenog koriščenja za piće i kuvanje je i dalje na snazi, građani će već narednog meseca plaćati šest odsto veće račune za tu uslugu.
– Cena vode je u velikom zaostatku i na repu cenovnika koji se primenjuju u drugim gradovima, tako da ne može da pokrije troškove poslovanja. Ranije se to kompenzovalo iz gradskog budžeta, ali sada toga nema – objasnio je Milorad Bjelogrlić, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“.
Skuplji 14 puta
Analiza stručnih službi Unije poslodavaca Srbije pokazala je da ugostitelji u Srbiji plaćaju sedam do 14 puta veći iznos za naknade za puštanje muzike u svojim objektima nego u zemljama EU. Tako u Austriji ugostiteljski objekti plaćaju 11 evra na dvomesečnom nivou, dok je u Srbiji prosečan mesečni iznos koji naplaćuje SOKOJ skoro 50 evra. Vlasnici kafića u najstrožem centru Ljubljane plate između 24 i 30 evra mesečno, a u Beogradu od 50 do 70 evra. U Sloveniji, takođe, sve prihode od autorskih i srodnih prava naplaćuje samo jedna institucija – Zavod za intelektualnu svojinu, a kod nas, pored sličnog Zavoda, postoje još i SOKOJ i OFPS i tako tri organizacije rade potpuno isti posao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
