Više od polovine stanovnika Kine ispitanih u jednoj anketi smatra da su njihova zemlja i Amerika na putu ka novom „hladnom ratu“. Takvi rezultati ispitivanja usledili su nakon sukoba Pekinga i Vašingtona oko Tajvana, Tibeta, trgovine, klimatskih promena, slobode interneta i ljudskih prava koji su zatrovali njihove odnose samo tri meseca nakon plodotvorne posete predsednika SAD Baraka Obame kineskoj prestonici.
Gledano iz ugla Kine, reakcija Amerike, koja uključuje obećanje Obame da će pooštriti pravila za trgovinu, uperena je protiv njenog jačanja kao sile. Sada gotovo 55 odsto ispitanika u anketi Global tajmsa deli mišljenje da „će doći do rata između SAD i Kine“. Rezultati nezavisnog istraživanja koje su sproveli mediji na kineskom jeziku pokazali su da pripadnici vojske i mornarice predviđaju vojni obračun, kao i da će politički lideri zahtevati od Kine da proda više oružja američkim neprijateljima.
„Treba da se osvetimo prema principu „oko za oko“ i prodajemo oružje Iranu, Severnoj Koreji, Siriji, Kubi i Venecueli“, izjavio je Liu Menksjong, član političke konsultantske konferencije kineskog naroda, „Nemamo čega da se bojimo. Severna Koreja prkosi Americi i nije joj se ništa dogodilo. Iran takođe pruža otpor Americi, i da li ga je zadesila katastrofa? Nije“.
Međutim, kineski analitičari ocenjuju da bi rukovodstvo moglo ići još dalje. „Ovog puta Kina mora da kazni SAD“, rekao je oficir mornarice general major Jang Ji, „moramo da ih povredimo“. Luo Jan, general major iz Narodne oslobodilačke vojske (PLA), kaže da će protiv Tajvana biti raspoređeno više raketa. Pukovnik Meng Hsianđing, strateg iz PLA, rekao je da će Kina „kvalitativno unaprediti“ svoju vojsku tokom sledećih deset godina da bi se revanširala Sjedinjenim Državama „kada bude dovoljno jaka za ravnopravnu borbu sa njima“.
Komentator kineskog dnevnika Čajna dejli Huang Hsinđijang kaže da „kada vas neko pljune, morate da vratite“. Interna publikacija elitnog Univerziteta Kvinghva prognozira dalje zatezanje odnosa između Vašingtona i Pekinga jer su ugroženi „suštinski interesi“.
I dok u kineskim medijima preovladava oštra nacionalistička retorika, stiče se utisak da su američki zvaničnici zbunjeni onim što je krenulo naopako, kao i time kako je do toga uopšte došlo. Tokom Obamine posete Kini, američki ambasador u ovoj zemlji Džon Huntsman rekao je da su odnosi dve države „na visokom nivou kad je reč o bilateralnoj atmosferi, najvišem u poslednje vreme“. Diplomatski izvori, međutim, navode da je ambasador verovatno bio jedini u njegovoj ambasadi koji je tako razmišljao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
