Uoči današnje posete američkog lidera Kini u državnim medijima se ističe da je Obama prvi predsednik SAD koji će posetiti Kinu tokom prve godine mandata. Takođe se naglaša da to ukazuje na činjenicu da Vašington pridaje veliku važnost vezama s Pekingom. Rezultati istraživanja pokazuju da obični građani ipak pridaju manje pažnje Obaminoj poseti jer smatraju da će od toga imati veoma malo koristi. To predstavlja odraz razmišljanja kineskog rukovodstva – vi se nama dopadate, ali imajte na umu da smo pored vas još jedina velika svetska sila, pa zato pazite šta radite, primećuju stručnjaci.
„Kineski lideri su izabrali pragmatični pristup: oni će sarađivati sa SAD u oblastima u kojima se njihovi interesi preklapaju, kao što je osujećivanje nuklearnog programa Severne Koreje. Međutim, kada je reč o pitanjima gde nemaju zajedničkih interesa, kao što je zastoj u pregovorima između Zapada i Irana, Kina nije voljna da pomogne“, kaže Minksin Pej iz Karnegi fondacije za međunarodni mir.
Peking neće biti raspoložen da sluša predavanja o demokratiji i ljudskim pravima, tvrde poznavaoci političkih prilika. Analitičari predviđaju da će za razilku od svojih prethodnika, koji su otvoreno kritikovali Kinu i pritiskali je da sledi zapadni model demokratije, da bude otvorenija politički i ekonomski, Obama potrošiti manje vremena na kritike a više na ubeđivanja. Analitička javnost je uverena da SAD ne pokušavaju da obuzdavaju Kinu. Naprotiv, uspon jake, prosperitetne Kine može biti izvor jačine za zajednice nacija.
Dok američki zvaničnici privatno izražavaju frustracije zbog kineske novčane politike kojom se smanjuje cena kineskih proizvoda, a američki proizvodi postaju skuplji na stranim tržištma, zvanično oni ističu da ih smiruje to što se Kina bori protiv globalne recesije ogromnom fiskalnim stimulativnim programima u cilju podsticanja domaćeg rasta te dodaju da sada nije vreme da se pruža otpor Pekingu.
Ali ova administracija kao i prethodne ima poteškoća da se izbori sa silom u usponu, koja teži da izbegne direktne okršaje sa SAD i zainteresovana je za saradnju na brojnim poljima uključujući vojsku, neširenje nuklearnog naoružanja, klimatske promene i novčanu politiku, smatraju upućeni.
Jedan nagoveštaj novog pristupa Obamine administracije dao je Džejms Stajnberg, zamenik državnog sekretara, inače poznavalac prilika u Kini. On navodi da Kina mora da usvoji politiku „strateškog uveravanja“ prema ostatku sveta, što je fraza koja podseća na one iz Bušove ere, kada je aplovano na Peking da preduzme ulogu „odgovornog igrača“ u svetu. „Kinezi moraju uveriti ostatak sveta da njihova rastuća globalna uloga neće biti na uštrb bezbednosti i dobrobiti ostalih nacija“, smatra Stajnberg.
S druge strane, reakcije Kine su pomešane. Zvanični dnevnik piše da Obamin dolazak ukazuje na to da SAD moraju da obezbede sopstvene garancije da „će poštovati kineski suverenitet i teritorijalni integritet“ , što je čitav zbir reči koje Kina koristi u svom ophođenju prema Tajvanu i Tibetu.
U SAD, fraza „strateško uveravanje“ meta je napada konzervativaca koji tvrde da će sve garancije koje SAD budu dale Kini biti u stvari znak priznanja da američka moć opada. Bela kuća uzvraća navodeći da Kina mora da uverava, a ne SAD.
„Obama se još posmatra kao pozitivan momak i širom sveta većina ljudi ga posmatra kao energičnog i iskrenijeg od Buša, većeg reformistu“, kaže Ši Jinhong, profesor i stručnjak za američko-kineske odnose na Univerzitetu u Pekingu. „Ali u Kini, Obamina popularnost je manja nego u Evropi, Japanu i Jugoistočnoj Aziji. U Kini nema obožavanja Obame“, dodaje on.
Uhapšene desetine disidenata
Peking – Kineska policija uhapsila je nekoliko desetina disidenata uoči dolska Obame. Aktivisti za ljudska prava izjavili su da je 30 njihovih aktivista, koji su trebali da budu na protestnim okupljanjami tražeći prava od kineske vlade tokom Obamine posete, uhapšeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
