Vojni budžet Kine za ovu godinu dostići će 7.5 odsto, čime će biti okončana dvodecenijska praksa dvocifrenog rasta vojnih rashoda. Ova vest podstakla je spekulacije analitičke javnosti da su ogromni ekonomski stimulativni programi Kine i drugi napori okrenuti ka blagostanju i smanjenju nezaposlenosti u zemlji „pojeli“ novac Kini koja je prethodnih godina praktikovala ogromna izdavanja za vojsku.
Prema najavama iznetim na godišnjem parlamentarnom zasedanju, Kina će ove godine izdvojiti 523.1 milijardu juana (77.9 milijardi dolara) za vojne rashode. Portparol parlamenta Li Zaohking rekao je da Peking, u skladu sa bruto društvenim proizvodom, i dalje troši manje od drugih zemalja u prvom redu SAD.
Prvi znatniji porast izdvajanja za vojne namene počeo je krajem 1980-ih, kada je Kina donela ambiciozni program u cilju poboljšanja svojih oružanih snaga. od tada, ova zemlje je kupovala i prodavala naoružanje visoke tehnologije, ali i smanjivala broj vojnog osoblja, igrajući na kartu kvaliteta a ne kvantiteta vojne oblasti. Plate i beneficije za oficire i obične vojnike takođe su povećane. „Kina je postigla svoje ciljeve zacrtane u prošlosti, učestalim dvocifrenim vojnim budžetskim povećanjima“, kaže Enru Jang, stručnjak za kinesku vojsku, danas na funkciji zamenik ministra odbrane Tajvana.
Ipak, za mnoge, ostaje nepoznanica, zašto je prvi put za 20 godina, godišnje kinesko povećanje budžeta za odbranu ispod 10 odsto. Osim stezanja kaiša usled ekonomske krize, kao razlog za ovakav potez Pekinga, pojedini analitičari navode da Kina možda ne želi da zaplaši svoje susede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
