Peking veran politici nemešanja

Po svim računicama, sankcije će biti jake samo ukoliko SAD osim Rusije imaju i podršku iz Kine, koje poslovno sarađuju sa Iranom i Revolucionarnom gardom. Amerika se nada da će na kraju ipak ubediti Kinu da je u njenom nacionalnom bezbednosnom interesu da na zasedanju Saveta bezbednosti UN naredne nedelje istupi protiv Irana.

No, politika i postupci Pekinga ne daju mnogo nade da će SAD na kraju poentirati. Peking je već dugo veran politici nemešanja u poslove drugih zemalja. To znači i uporno protivljenje bilo kakvoj akciji koja bi mogla otvoriti vrata za strana mešanja u njene sopstvene poslove. Ekonomski uspon Kine, međutim, sve joj više otežava da ostane izvan geopolitičke igre. Trgovinski odnosi sa Iranom najvećim delom se baziraju na ogromnim naftnim uvozima, jer iako je Kina bogata kešom, ona je veoma siromašna u prirodnim rezervama. Sankcije protiv energetskog sektora uključivale bi zabranu na unutrašnje investicije u iransku infrastrukturu, pa je i razumljiv otpor Kine uvođenju kaznenih mera protiv Teherana.

Analitičari skreću pažnju na to da je Kina od kada je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN 1971, samo dva puta iskoristila pravo veta. Za isti period, SAD su to učinile 76 puta. Takođe, Kina nikada nije glasala protiv ekonomskih sankcija već je stalno bila uzdržana. Tako je bilo i kada je Sudan sankcionisan zbog Darfura, uprkos ogromnim kineskim interesima za prirodne resurse na afričkom kontinentu.

Stoga su male šanse, tvrde upućeni, da se ubedi Peking da podrži sankcije protiv Irana. Istorija sugeriše i da će Kina oklevati da iskoristi pravo veta. Ukoliko bude uzdržana, sankcije će verovatno biti usvojene, samo je pitanje hoće li delovati na Iran da obuzda svoje nuklearne aktivnosti.

„Da ste vi Kina sigurno bi uradili procenu posledica sankcija na cene nafte“, smatra Karim Sadjapur, iranski stručnjak pri Karnedži centru. „Uz pretnje izraelskog napada na Iran, cene nafte bi sigurno skočile“.

Sankcije protiv iranske Revolucionarne garde u središtu su kaznenih predloga, mada se zvaničnici Obamine administracije i evropske diplomate nadaju se da će paket uključiti i druge elemente – proširenje liste iranskih zvaničnika kojima će biti zabranjene posete Zapadu i smanjenje investicija u iranski energetski sektor.

Uz „udvaranje“ Kini da podrži paket sankcija, SAD takođe pokušavaju i da privole persijske zemlje poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata da ubede Kinu da će je lišiti svih prepreka u naftnim isporukama ukoliko podrži sankcijama.

Analitičari upozoravaju da između Kine i Rusije nema sličnosti, te da ne može biti primenjen isti model ubeđivanja. Jer Kina ima mnogo šire trgovinske veze sa Iranom, uključujući i više milijardi vredne investicije u iranski naftni i gasni sektor. Pojedini stručnjaci ukazuju na nedavni lanac oštrih reči iz Pekinga u pravcu Vašingtona kao dokaz da je Kina počela da pokazuje „mišiće“ na globalnoj sceni.