Penzioneri u učionici: Može li to da bude rešenje za nedostatak kvalifikovanih nastavnika?

Analiza do danas nije objavljena, a novi ministar Dejan Vuk Stanković je još jedan u nizu koji je konstatovao da problem sa stručnim kadrom u školama postoji i da ga treba rešavati.

Spisku deficitarnih nastavnika iz matematike, fizike, informatike i stranih jezika dodao je i biologiju, ali do sada nije pokazao interesovanje za predloge koje su još u proleće 2023. nadležnima uputili dekani osam beogradskih fakulteta.

– Prilikom susreta sa premijerom Đurom Macutom i ministrom prosvete rečeno je da će nas zvati na razgovor vezan za nedostatak nastavnika i generalno za obrazovanje, ali do toga još nije došlo – kaže za Danas dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović.

U međuvremenu, od jednog od prosvetnih sindikata stiže predlog da se problem premosti angažovanjem penzionera, što sagovornici Danasa ocenjuju kao moguće kratkoročno rešenje.

Upravo u tom tonu se ministru obratila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, zatraživši izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja bi omogućila „zaključivanje ugovora o radu na određeno vreme sa penzionisanim nastavnicima i stručnim saradnicima, do pojave lica koje ispunjava zakonom propisane uslove za rad u ustanovi“.

Sindikat je ukazao da se domaći obrazovni sistem već duže vreme suočava sa hroničnim nedostatkom stručnog kadra, naročito u pojedinim nastavnim predmetima i manjim sredinama.

„U takvim okolnostima, obrazovno-vaspitne ustanove su primorane da radi obezbeđivanja kontinuiteta nastave angažuju lica bez odgovarajuće stručne spreme ili bez propisanih pedagoško-didaktičkih kompetencija, što dugoročno negativno utiče na kvalitet obrazovanja i ostvarivanje prava učenika“, konstatuje Unija.

Taj sindikat smatra da penzionisani prosvetni radnici predstavljaju značajan stručni potencijal, budući da poseduju odgovarajuće kvalifikacije, višedecenijsko iskustvo i poznavanje sistema obrazovanja.

„Njihovo privremeno angažovanje, na određeno vreme ili sa nepunim radnim vremenom, u situacijama kada ne postoji dostupan stručan kadar mlađi od 65 godina, predstavljalo bi kvalitetno, sigurnije i odgovornije rešenje od angažovanja nestručnih lica. Smatramo da bi ovo rešenje na kratak rok pomoglo očuvanju kvaliteta rada u ustanovama obrazovanja, a da bi se samo sveobuhvatnom reformom došlo do dugoročnog rešenja“, navodi se u dopisu koji je Unija uputila resornom ministru.

– Mogu da shvatim sindikat i direktore škola jer su u situaciji da „gase vatru“ i to možđe da se prihvati kao privremeno rešenje. Za uspostavljanje dugoročnog rešenja koje smo mi predložili potrebno je vreme. Ali mi još uvek nismo dobili odgovor na prvo pitanje koje je postavljeno Ministarstvu: koliko nastavnika i za koje predmete nedostaje u Srbiji i šta će biti za pet godina? Očigledno da to Ministarstvo ne zanima – konstatuje Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Ministar Stanković je obavešten o „Platformi Univerziteta u Beogradu za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji“, koje je sačinila radna grupa, sastavljen od dekana fakulteta koji školuju buduće nastavnike. Roglić kaže da je ministru ovaj dokument poslat u novembru.

– Obećao je sastanak sa dekanima, ali do njega nije došlo. Još je bivša ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović obećala da će u roku od mesec dana da urade analizu, ali je nikad nismo dobili. Nikoga u ovoj državi ne potresa problem sem nas i ljudi koji rade u školama. Ako je neko tolike pare uložio u Jedinstven informacioni sistem prosvete (JISP) mogao bi iz njega da izvuče podatke. Mi pravimo raznorazne softvere da bismo nešto kontrolisali, a onda ne znamo da izvučemo podatke iz njih – kaže Roglić.

Da li je optimista da će problem manjka nastavnika početi da se rešava?

– Sa ovom Vladom neće. Teško da ova Vlada može time da se pozabavi – smatra Roglić.

Njegov kolega Voja Radovanović slaže se da bi angažovanje penzionera moglo biti kratkoročno rešenje.

– Ali je bolje obezbediti uslove da upisuju i završavaju naše fakultete i da potom odlaze u škole i da se svežim snagama nadomesti manjak nastavnika. Pitanje je koliko bi penzionera bilo zainteresovano da za tako malu platu nastavi da radi u školi – kaže Radovanović.

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, o predlogu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ne misli ništa dobro.

– Time se maskira problem nedostatka nastavnika to jest činjenice da mladi ljudi ne žele pod ovakvim uslovima da rade u školi, a sa druge strane, održava se sistem u kom se novi mladi ljudi ne zapošljavaju za stalno. Da ne pominjem činjenicu da je za rad u učionici potrebna energija i snaga, kao i da se ide ukorak sa novim generacijama. Ljudi s razlogom odlaze u penziju u određenim godinama, a ta granica je sada inače visoka. Možda država smatra da bi penzioneri u učionicama bili poslušniji građani nego mlade generacije. Skandal je što i na čelu nekih sindikata još uvek sede penzioneri ili su do skoro sedeli iako je to protivno zakonu – ukazuje Dimitrijević.

Lidija Radulović i Olja Jovanović, iz Centra za obrazovanje nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, napominju da nedostatak nastavnika nije specifičnost obrazovnog sistema u Srbiji.

Prema izveštaju OECD za školsku 2022/23. godinu, od 21 zemlje obuhvaćene istraživanjem, devet zemalja prijavljuje nedostatak nastavnika u većem broju predmeta, dok još devet ima probleme u pojedinim, specifičnim oblastima.

Relevatne međunarodne organizacije su saglasne u prognozi: ukoliko se ne poboljšaju uslovi rada i položaj nastavničke profesije, nedostatak nastavnika će biti sve izraženiji.

– Neke od država su problem pokušale da reše angažovanjem nastavnika koji su u penziji. Međutim, u vezi sa tim je veoma važno naglasiti nekoliko stvari. Kao prvo, obrazovni sistemi koji su omogućili angažovanje penzionsanih nastavnika uveli su to isključivo kao privremenu meru. Dakle, ovo nije i ne može biti sistemsko rešenje, već kratkoročna mera koja može pomoći da se na kratko vreme predupredi nedovoljan broj nastavnika – kaže profesorka Lidija Radulović.

Ona dodaje da ne treba zanemariti ni motivaciju penzionisanih nastavnika za ponovno radno angažovanje.

– Na primer, u Austriji odziv penzionisanih nastavnika manji je nego što je očekivano. Prema napisima u austrijskim medijima, poziv za povratak na radno mesto poslat je na preko 3.000 adresa, od čega je 45 nastavnika u penziji pozitivno odgovorilo. Stoga, obrazovni sistemi koji su se odlučili na angažovanje penzionisanih nastavnika najčešće nude prilagođene uslova rada koji uzimaju u obzir porodične obaveze, zdravstveno stanje i tipično radno opterećenje nastavnika. Primeri prilagođavanja uslova za angažovanje i za rad su skraćeno radno vreme penzionisanih nastavnika, smanjivanje obima administracije, angažovanje samo na pozicijama privremene zamene, i to isključivo u situacijama kada nije moguće angažovati kvalifikovanog nastavnika koji je radno aktivan – navodi Radulović.

Međunarodni podaci dodatno ukazuju na to da postoje razlike u razlozima za manjak nastavničkog kadra u različitim zemljama ili regionima.

– Eventualno zapošljavanje penzionisanih nastavnika mora biti zasnovano na podacima o tome za koje predmete i u kojim regionima je neophodno angažovanje. U slučaju kada jeste neophodno, potrebno je da bude jasno definisano pod kojim uslovima je moguće angažovanje nastavnika iz penzije, ali i kako će biti prilagođeni uslovi za njegov/njen rad. I konačno, ovo mora biti samo privremena mera koja je praćena dugoročnom strategijom i konkretnim koracima ka unapređivanju položaja nastavnika – smatra Radulović.

Njena koleginica Olja Jovanović dodaje da je lažna dilema da li treba angažovati nedovoljno stručne ili iskusne nastavnike koji su u penziji.

Potrebno je, kaže, da nastavnici budu i valjano obrazovani i sposobni da rade ovaj izuzetno težak, odgovoran i stresan posao.

– Angažovanje nekih nastavnika iz penzije pod određenim uslovima možda jeste iznuđeno rešenje koje može obezbediti kontinuitet nastave, ali nije garancija kvalitetne nastave i nije rešenje koje “obezbeđuje stabilnost obrazovnog sistema” i “zaštitu interesa učenika”, kako se navodi u inicijativi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Kao što upozoravaju međunarodne organizacije, to što smo došli do ovog trenutka govori o neuspehu dosadašnjih obrazovnih politika da se nose sa već dugo najavljivanim manjkom nastavnika – smatra Jovanović.

Sagovornice Danasa ukazuju da je posebno osetljivo pitanje mogućnost zloupotrebe ove mere u obrazovnom sistemu Srbije. Podsećaju da je u našem obrazovnom sistemu, skoro trećina, odnosno 28 odsto nastavnika, angažovana na određeno vreme.

– Ne možemo da se ne zapitamo čemu odgađanje zapošljavanja na neodređeno vreme, u situaciji kada imamo nedovoljan broj nastavnika? Naime, tokom prethodne godine smo bili svedoci da je upravo ova grupa nastavnika bila najugroženija, imali smo situacije u kojima nastavnicima nisu produženi ugovori o radu zbog toga što se nekome ne dopada društveno-političko opredeljenje nastavnika, ili zato što su podržali svoje sadašnje i bivše učenike u borbi za poštovanje zakona i pravedno društvo. Očigledan primer za to je neprodužavanje ugovora o radu delu nastavnika Pete gimnazije koji su bili angažovani na određeno vreme. Stoga, ne treba zanemariti, na prethodnom iskustvu zasnovanu, bojazan da bi ovakva mera omogućila da se iz prosvete odstrane neistomišljenici, a ne nestručni nastavnici, i da se umesto njih angažuju oni penzionisani nastavnici koji će biti poslušni ili koji su bar nezainteresovani za aktuelna društvena događanja – kaže Jovanović.

Naše sagovornice napominju da angažovanje nastavnika koji su u penziji nije nužno u suprotnosti sa preporukama nastavničkih fakulteta, jer ona nude dugoročna rešenja.

– Ali ključna su upravo ta dugoročna rešenja koja bi omogućila poštovanje ove profesije na način koji ona zaslužuje, te omogućila da profesija nastavnik postane profesija kojom će ljudi želeti da se bave. Iako ova mera kratkoročno može biti delotvorna, ne možemo da ne sumnjamo da će, kao i mnogo puta do sada, kratkoročna mera postati dugoročna, a da će problem položaja nastavnika i kvaliteta obrazovanja ostati još jedan problem kojim se ne bavimo, bar ne suštinski – zaključuje Lidija Radulović.

Iz Ministarstva prosvete do objave ovog teksta nisu odgovorili šta misle o inicijativi Unije, niti smo dobili podatak koliko je nestručnih nastavnika u školama.