Ambicije Rusije da povrati status supersile uzdrmane su pošto je predsednik Dmitrij Medvedev rekao da će na predstojećem samitu G-20 početkom aprila u Londonu Rusija igrati perifernu ulogu. Samo nekoliko meseci nakon što se Evropa našla u situaciji „taoca“ zbog rusko-ukrajinskog gasnog spora, Rusija otkriva da njena energetske dominacija na kontinentu ne znači i toliko važan uticaj u debati povodom toga kako rešiti globalnu ekonomsku krizu.
No, ovakav iznenađujući stav Moskve nije bez razloga. Naime, ruski zvaničnici besni su nakon što su doznali za izvesni dokument britanske vlade, čiji su detalji iscurili u javnost, a u kojem se jasno vidi da su učesnici predstojećeg samita podeljeni u dva spiska, po stepenu važnosti. I dok su tri od četiri najveće ekonomije u usponu – Brazil, Indija i Kina smeštene na listi A, četvrtoj Rusiji dodeljen je znatno drugačiji status, te se ta zemlja našla rame uz rame sa znatno manjom ekonomijom kao što je Meksiko. Međutim, London negira da su učesnici samita podeljeni u dva tabora i navode da Rusi stvaraju paniku bez razloga.
„Frustrirani smo zbog ovakvih spiskova“, izjavio je jedan zvaničnik blizak ruskom ministarstvu finansija. „Postoji uverenje da Britanija pokušava da trivijalizuje ruski doprinos u G-20“. Guranje Rusije u zapećak, kažu analitičari, moglo bi imati političkog prizvuka iako zapadnoevropske zemlje mogu reći da je za sve kriv Kremlj. Teoretski, Rusija bi trebalo da ima moćne evropske saveznike na samitu. Barem na papiru, u istoj je ravni sa Francuskom i Nemačkom povodom nekih najznačajnijih pitanja o kojima će razgovarati lideri zemalja G-20.
Kao Berlin i Pariz, i Moskva je odbacila američke pozive da se u globalnu ekonomiju „saspe“ još novca preko drugog talasa stimulativnih paketa, te umesto toga zagovaraju nove finansijske regulative u cilju izbegavanja ponavljanja krize. U isto vreme, ono što Rusiju udaljava od potencijalnih evropskih saveznika jeste njena težnja da iskoristi samit da provuče takozvanu antiameričku agendu. Od početka krize, Kremlj je uporno optuživao Vašington za „ekonomski egoizam“ i pozivao na novu međunarodnu finansijsku arhitekturu kojom bi se umanjio američki uticaj na globalnu ekonomiju.
EU je iritirana jer dok svet traga za načinima da se izađe iz krize, Rusija je, čini se, više zainteresovana da ojača sopstvenu političku moć na štetu SAD. Rusija je blago zaplašena uoči samita nakon što je premijer Vladimir Putin zapretio da će preispitati odnose sa EU, pošto je Ukrajina postigla dogovor sa evropskim partnerima povodom remonta svojih gasovoda. Rusi se plaše i da bi potez mogao da potkopa njene ambicije u cilju kontrolisanja energije u Evropi od izvora do krajnjih odredišta, smatraju analitičari. Moskovski stručnjaci kažu da je Rusija svojim geopolitičkim ambicijama prevazišla samu sebe jer zemlji nedostaje ekonomska potpora izvan polja energije kako bi privukla željenu pažnju sveta. „Rusija je na periferiji debate povodom toga kako okončati finansijsku krizu zbog relativno male veličine njene ekonomije i ograničenog udela u međunarodnoj trgovini“, kaže Mihail Rogoznikov, ekonomski analitičar na institutu za javne projekte u Moskvi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
