„Dozivanje predaka“ naziv je druge knjige Dragoljuba Gagričića, novinara u penziji, dugogodišnjeg dopisnika Večernjih novosti iz Nove Varoši. U ovoj maloj istorijskoj čitanci Starog Vlaha sabrani su autorovi probrani novinski tekstovi – zapisi, feljtoni, komentari, osvrti, reportaže, kao i par epskih pesama.
– A kad nam korene počupaju, šta će nas čuvati od novih oluja? Ovo pitanje postavljao sam u više novinskih tekstova, ukazujući na nerazuman i nedoličan odnos vlasti i pojedinaca i slepilo koje je vladalo u naopakom raskidu sa prošlošću, zatiranju tragova istorije i nemaru prema baštini, zaboravu znamenitih ličnosti i događaja. Rečenica „A kad nam korene počupaju…“ izgovarana je i kao odgovor na napade što se pre sud javnosti iznose činjenice. Stranice ove knjige svedoče da su i pitanje i odgovor opomena, strepnja, zabrinutost, vapaj, očajanje, kaže Gagričić i ističe da ga je u novinarskoj znatiželji i dozivanju predaka put vodio na vrela zavičajne istorije, odakle su ga ispraćali nemi dozivi sa crkvenih razvalina, zgarišta, sa grobova i belega u korovu : „Nemojte nas zaboraviti“…
Autor dodaje i da su tekstovi i knjiga nastali zahvaljujući podršci brojnih sagovornika, saradnika, saboraca i čitalaca. „Oni su me podsećali da smo u prošlosti malo pisali i zapisivali, a najmanje od toga sačuvali za potomke“, podseća Gagričić. On je u uvodu knjige zapisao i da ga je „stalno peklo ponižavanje sopstvene istorije, bez odanosti precima i svom narodu“. „Uz podsećanje da Stari Vlah nije pusta utrina već da ima slavnu prošlost i bogato istorijsko nasleđe, otkrivao sam ogledalo prošlosti, ali i sadašnjosti i duhovne skučenosti palanke. Pred sud javnosti iznosio sam činjenice o svetogrđu i pomodarstvu, zapustelim svetilištima, blagu crkava brvnara, zanemarivanju narodnog graditeljstva i stvaralaštva, neznanju zavičajne istorije“, piše u knjizi, u kojoj su, između ostalog, „dozvane“ i slavne komite, voždovi barjaktari, solunci, vojvode, Raškovići …
Dozivanje predaka na novinarskim stupcima bio je veliki izazov za autora, ali, kako kaže, i rvanje „sa kurtama i murtama“. Natresali su se članovi boračke organizacije, čuli oštri tonovi iz osinjaka vlasti i komitetlija uz opomene „opet jašeš đe ne treba i potpaljuješ vatru“. „A ja nisam palio vatru da nešto što pre plane, nego da kresne varnica da se u ljudima probude uspavane savesti, pomeri nedodirljiva vlast i prizove pameti da nešto uradi, bar ono što ne rade njene ustanove i institucije“, kaže autor, koji se od 1973. godine, otkada je u novinarstvu, perom bori protiv zaborava, zapisujući o zatiranju tragova istorije, brisanju događaja i ljudi iz pamćenja naroda.
Recenzent knjige Slobodan Radović smatra da je ovo „rukopis polemičkih i dobronamernih tekstova koji teže da menjaju praksu i navike“, a da je Gagričić, kao vrstan novinar vičan uočavanju teme-problema i hrabar u njihovom iskazivanju u medijima ili na skupovima. „Knjigom se upotpunjuje Istorijska čitanka Starog Vlaha. Glavni junak Gagričićevog rukopisa su preci, kolektivitet čiji pomen zaslužuje veliko slovo“, ocenjuje Radović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
