Pešice preko zaleđenog jezera

Odvažan i isuviše riskantan potez prvi put je zabeležen za pet decenija, kako je izgradnjom brane HE „Kokin Brod“ potopljen kanjon Uvca. Meštani su i ranijih ljutih zima prelazili jezero, ali u zalivima i na daleko kraćim dužinama.

– Žurio sam da u užičkim „Putevima“ predam dokumenta za rad u Rusiji. Nevolja me naterala da krenem ledom, jer mi do Božetića i autobusa treba skoro četiri sata, a možda je preko noći vetar zavejao prtine. Pošto nema drugog puta, sem ovog ledenog, zapucao sam niz jezero, kazao je novinarima Popović, po zanimanju vozač.

Po nagovoru rodbine i prijatelja, Rajko je odustao od povratka „vodenim putem“ iz Kokinog Broda. Zaputio se peške, preko Bosanja, ali je opet u zaseoku Drulovići morao preko leda do kuće. Neobičnog putnika na jezeru, čekala su brojna iskušenja. Led je bio prekriven snegom . Debljina leda: pod Smudinogama dvadesetak santimetara, a bliže Kokinom Brodu i obali upola tanja. Imao je, kaže saputnike – brezovu tojagu i dva kera.

– Pukotina u ledu od 15 centimetara bila je celom širinom jezera od skoro kilometar. Ovde je zimus, posle jedne nesreće, ostao zarobljen u ledu „Uvac“. Pomislio sam u jednom trenutku da odustanem. Ali – kud nazad?!, priseća se Rajko .Uplašio se, kaže, tek pola sata kasnije, kada je sa magistrale, sa prijateljima, video kuda je prošao i pukotine u ledu.

Rajko je, inače, zimus bio jedan od desetak zatočenika jezera u Smudinogama, gde povremeno boravi, dok mu je supruga sa dvoje dece u Novoj Varoši. Za put preko jezera jedino je javio supruzi.