Plate do plafona

Sudeći po zaradama javna preduzeća sasvim dobro stoje, mnogo bolje nego većina drugih kolektiva u somborskoj opštini.

Za prvih sedam meseci ove godine 43 zaposlena u JKP „Energana“ u proseku je zarađivalo po 53.358 dinara, a u JKP „Vodokanal“ 95 radnika ostvarilo je prosečnu platu od 50.732 dinara. U JP „Direkcija za izgradnju grada“ prosečna plata u prvih sedam meseci za 14 zaposlenih bila je 41.600 dinara, zahvaljujući junu i julu kada je u koverte stizalo po 47.140, odnosno 48.064 dinara. U JP „Urbanizam“ 24 zaposlena radnika za sedam meseci ove godine ostvarila su prosečnu zaradu od 35.913 dinara, a u JKP „Parkingservis“ (30 zaposlenih) 26.653 dinara.

Plate, posebno one veće od 50.000 dinara u proseku, naravno, izazivaju negodovanje građana, a gradske vlasti su apelovale da se novac racionalno troši. Ali, o platama se nikad direktno ne razgovara na sednici Skupštine grada. Istina, preduzeća podnose godišnje izveštaje i planove rada, u tom materijalu su i podaci o zaradama, ali se rasprava vodi „u globalu“, tu i tamo neko pomene velike plate, ali na tome se sve i završi.

Često se porede zarade zaposlenih u „jakim“ javnim preduzećima i u upravi, pa službenik od službenika ima dvostruko veću platu. Ili, direktori „Energane“, „Vodokanala“ i „Čistoće“ imaju platu veću od 100.000 dinara mesečno, a gradonačelnik Sombora mesečno prima 20.000 dinara manje. Ova sfera nije regulisana kao što se nekad činilo društvenim dogovorima i samouprvnim sporazumima, pa javna preduzeća, čija uloga nije da prevashodno stiču profit, nego da budu servis građana, dele koliko imaju. A, „Energana“, na primer, godinama ima jednu od najvećih cena grejanja u Srbiji, Somborci kvadrat zagrevanja stana plaćaju čak 122,30 dinara (plus PDV od osam odsto). Građani, naravno, nemaju uticaja na cenu grejanja, a kamoli na plate zaposlenih. Lokalna vlast bi jedino mogla da uskrati neku finansijsku pomoć, učešće u nekom projektu, ali se zbog značaja investicija odustajalo od kažnjavanja neposlušnosti.