Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Pre 80 godina, list „Vreme“ je izveštavao o debati koja je postojala u javnosti o uticajima inflacije na državnu ekonomiju, dok „Pravda“ piše o prepunim novosadskim plažama u jeku sezone.
U doba priprema za rat jedno od najvažnijih pitanja je pritisak takvih okolnosti na državnu ekonomiju. List „Vreme“ piše o postojanju stava u javnosti da bi ulaženje u inflaciju „učinila elastičnijom dosadašnju kreditnu politiku u zemlji i preporodila čitav privredni život našeg naroda.“
Stručnjaci iz finansijskih krugova pak, osuđuju ovakve navode i optužuju kreatore ovih tvrdnji za nestručnost i površno poznavanje finansijskih prilika.
Jedan od stručnjaka za finansije u odgovoru na ovakve navode piše da „nijedan atak na stabilnost nacionalnog novca nije ostao nekažnjen po privredni poredak“, a najčešće su od takvih mera stradali upravo oni najsiromašniji.
U Nemačkoj je u periodu inflacije 1922. i 1923. godine „radnička klasa formalno gladovala“, značajan deo industrije je morao da obustavi rad što je bio dodatan pritisak na radničku klasu, a sitni štediša koji je predstavljao „temelj finansijske snage Nemačke“ izgubio je čitavu svoju ušteđevinu.
Sovjetska Rusija, socijalistička zemlja sa centralizovanom državnom ekonomijom odlučila se na zajam, a ne inflaciju, izbegavajući time potrese na svoj monetarni sistem.
Kako ima dosta primera iz prošlosti koji su imali ovakav epilog, zaključak je ne samo da se ovakve zakonske mere ne smeju donositi, već treba „onemogućiti i svako neovlašćeno i nepozvano pisanje kroz štampu“, jer dovode do dodatnih potresa u privrednim krugovima u ratna vremena.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List „Pravda“ izveštava o situaciji na novosadskim plažama u jeku letnje sezone.
„Mladi i stari“, svi su osveženje u ove letnje dane potražili na „Štrandu“ ili nekim od manjih novosadskih plaža.
Za razliku od prethodnih godina, većina Novosađana neće otići na more ili u inostranstvo, tako da se očekuju veće gužve na ovim plažama.
Još jedna od razlika u odnosu na pređašnje sezone je da je dobro poznati voz „Trčika“ koji je prevozio ljude do plaže, ove godine u kvaru.
Godine su učinile svoje, tako da se „popularnom Trčiki“ morala naći zamena.
Pored „Štranda“ aktivne su i mnogobrojne slobodne plaže duž obale Dunava, na kojima se takođe okuplja veliki broj ljudi.
Kada se dođe do Šangaja, broj kupača se smanjuje, ali se ovde nalazi nekoliko čardi koje nude razne riblje specijalitete.
Dobar zalogaj je često praćen i muzikom za potpuni ugođaj na Dunavu.
Tako na građanima ostaje izbor između „elitnog Štranda“ ili laganog ručka uz muziku na jednoj od šangajskih čardi.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
