Retki su klubovi koji iz godine u godinu imaju tako paklene, žestoke, a u isto vreme i uspešne sezone. Kada se činilo da je u eri vladavine Azre Eminović i Darka Radomirovića dostignut sportski maksimum AK Novi Pazar na scenu je stupila nova generacija atletičara. Deca su tako brzo napredovala da se i zaboravilo da su mnogi od njih još uvek deca. Ravnopravno trče sa znatno starijim rivalima, neretko ih i pobeđuju. Negovao je Novi Pazar atletiku i pre pojave Rifata Zilkića. Bilo je i tada zapaženih trkača i rezultata.
Ovo što se događa u poslednjih deset godina, od kako je Zilkić preuzeo klub, predstavlja pomak skoro nezabeležen u biografiji nekog kluba. Stub kluba, pokretač novih programa, Zilkić se na 60. kros šampionatu Srbije pokazao i kao idealan menadžer, po radnom elanu i poslovnim potezima ravan onima koji su u tom poslu dugi niz godina.
Silom prilika bio je prinuđen da se bavi i tim delom posla što ga je onemogućilo da se u potpunosti, onako kako samo on to zna, posveti svojim atletičarima. Taj hendikep skoro da se nije osetio u rezultatima njegovih atletičara na nedavno završenom prvenstvu u krosu. „Deca“ Rifata Zilkića osam puta su se popela na pobedničko postolje. Četvoro na najvišem, i isto toliko na postolju niže. Njega nije bilo na kocki koja slavi pobednike. Nije ni trebalo tamo da se nađe, jer on je pobednik nad pobednicima. Njegovi atletičari osvojili su osam medalja, a on, sportski direktor kluba Edin Zuković i još nekoliko ljudi čija će imena ovoga puta ostati u drugom planu organizovali su državni šampionat u krosu kojem ni oni najsitničaviji nisu mogli da pronađu ni najmanju zamerku.
* Pohvale upućene za odličnu organizaciju Prvenstva Srbije u krosu se ne stišavaju ni posle dve sedmice od njegovog završetka. Dugo ste na atletskoj pozornici, i kao atletičar i kao trener, gde je realno mesto krosu čiji je domaćin bio Novi Pazar u odnosu na one iz prethodnih godina?
– Baziraću se na oceni koju su dali naši gosti i uvaženi atletski radnici. Oni nikad ne dele lažne komplimente. Bili ste svedoci njihovog jedinstvenog stava po kome se prvi put dogodilo da se jedno prvenstvo naše zemlje u krosu odvijalo po najvišim evropskim standardima. Iz Novog Pazara je otišla čista i lepa slika. Ljudi zaduženi da na stazi i pored nje sve teče po planu nisu napravili nijedan propust. Trasa staze zaštićena i jasno obeležena. Publika je u svakom trenutku, bilo gde da se nalazila, znala šta se dešava u trkama. Vrsni poznavalac atletike, sportski komentator RTS Radoslav Simić, iz svoje vrlo pregledne pozicije dočaravao je sve detalje na stazi. Tako je publika bila aktivni deo svake trke, a njegovo oglašavanje od koristi i samim učesnicima. Najmanje 40 odsto je njegovog udela u pobedi Gorana Miličića u glavnoj trci programa. Raniji krosevi bili su siromašniji u svakom smislu. Videli ste scenografiju na cilju. Nismo se razlikovali ni u tom, ni u ostalim elementima koji prate organizaciju jednog takmičenja od onoga što možemo videti širom Evrope. Nigde nismo štedeli. Ne stižu nama pohvale sa svih strana zato što je neko željan da nam podilazi. Iza mene je 30-godišnje atletsko iskustvo. Sve ono što sam video širom sveta želeo sam, naravno u skladu sa našim mogućnostima, da primenim na ovoj stazi. Mislim da smo uspeli i zato što ni u jednom detalju nismo improvizovali. Naglasiću i to da nije dovoljno da znate šta hoćete. Potrebna je saradnja sa svim institucijama i pojedincima. U ovom slučaju koordinacija sa Sportskim savezom bila je odlična. To se ne može reći i za Sportski centar, koji je nadležan za sva dešavanja na sportsko – rekreacionom centru. Nigde ih nije bilo. Ne mogu da razumem da nisu imali sluha za jedno ovako veliko takmičenje.
* Preopterećeni organizacijom krosa niste bili u mogućnosti da se u potpunosti posvetite svojim atletičarima. I pored toga ostvaren je vredan rezultat valorizovan sa osam osvojenih medalja. Da li Vas kao trenera taj učinak zadovoljava?
– Tri, četiri dana pre početka krosa umesto da se fokusiram na rad sa atletičarima svojski sam prionuo da u organizacionom pogledu ništa ne nedostaje. Polovično sam zadovoljan rezultatima mojih učenika. Moglo je biti i bolje. U nekim projekcijama nadao sam se da bi Elvedina Zornić i Nenad Radanović mogli do zlatnih medalja. Žao mi je i što Kemal Zornić nije bio bar treći. Opet, ne mogu biti ni nezadovoljan sa četiri zlata i isto toliko srebrnih medalja. Konačno, rezultat ovog krosa je i to da će Novi Pazar imati šest atletičara koji će braniti boje reprezentacije na Krosu Balkana u Kragujevcu 12. marta.
* Šta je to po čemu ćemo još pamtiti ovo prvenstvo?
– Svakako po tome što odavno nisu viđene tako interesantne i neizvesne trke. Obračun seniora je ono po čemu će se ovaj kros još dugo pamtiti. Delim oduševljenje sa svima koji su uživali u toj trci. Odavno na startu nije bilo ujednačenijih takmičara. Već posle uvodnih metara bilo je jasno da neće biti favorita. To što je tokom tih osam kilometara padala kiša od trkača je zahtevalo samo dodatni napor. Pobeda Miličića jeste iznenađenje. Međutim, ko pomnije prati atletiku zna da on ima kontinuitet treninga. To što je u finišu pobedio Bojovića nije toliko iznenađenje, ako se zna da ovaj atletičar nikada nije postigao neki značajniji rezultat na krosevima. Radi se o momku koji je specijalista za ulične trke. Šteta je što zbog tek preležane bolesti Darko Živanović nije pružio žešći otpor. Po meni jedina prava iznenađenja u ovoj trci su naš Jasmin Ljajić i zvezdaš Predrag Ranđelović. Ako pogledamo i ostale trke videćemo da je bilo napretek iznenađujućih rezultata. Dolazak novih i povratak nekih koji su imali zastoj u karijerama je najveći dobitak sa ovog prvenstva. Za atletiku je dobro kad pobednik nije predvidiv. Upravo to se dogodilo u Novom Pazaru.
* O atletici se u Novom Pazaru mnogo i biranim rečima govori. Ovo je bila i prilika da se svi uvere u istinitost tih priča. Posebno za one ljude i instituciji koji mogu da vam pomognu. Status ovog sporta u gradu je poboljšan, ali sve je to još uvek daleko od vaših stvarnih potreba. Šta se može očekivati posle ovog prvenstva?
– Ako nas sad grad i Sportski savez ne prihvate onako kako zaslužujemo kao najbolji sportski kolektiv u gradu, onda stvarno ne znam šta još treba da uradimo. Kad ovo kažem mislim na finansijsku pomoć koja nam je preko potrebna. Naši atletičari na prelasku iz juniorske u seniorsku konkurenciju moraju se stipendirati. Onako kako se to sad radi sa Amelom Terzić. U suprotnom izgubićemo ih, jer će u borbi za osnovne životne potrebe biti prinuđeni da napuste ovaj sport.
* O tome se godinama govori. Mnoga obećanja su izneverena. Imate li neku rezervnu varijantu u slučaj da problem ni ovoga puta ne bude rešen?
– Svi koji su u situacija da mogu da nam pomognu na delu su videli koliko ti momci i devojke vrede. Jedini smo klub u zemlji koji ima 13 visokokvalitetnih atletičara u svim starosnim kategorijama. Uveren sam da oni šalju najlepšu moguću sliku iz ovog grada. Ovom prilikom i gradonačelnik i direktor Sportskog saveza videli su kako je stravično jaka konkurencija u kojoj oni osvajaju medalje. Spremam se da u narednih nekoliko dana obavim razgovore sa najuticajnijim ljudima grada. Imam obavezu, a i sva prava da za ovu decu obezbedim najbolje moguće sportske i životne uslove. Potrebno je malo dobre volje i zadovoljstvo bi bilo obostrano. Za grad to ne bi bio veliki izdatak,niti bi to bile uludo bačene pare. Što je najvažnije, oni bi to umeli da vrate, kao što to čine i sada kad nemaju ništa.
* Početkom godine Amela Terzić, prvi sportista grada i naš najveći atletski dragulj, napunila je 18 godina. Menja li se nešto u njenom načinu i programu rada. Ovo je godina novih velikih izazova za nju?
– Ciljevi Amele Terzić su poznati. Oni su uvek najveći. Dosadašnji rad dao je odlične rezultate tako da ne postoje razlozi da se nešto u tom smeru menja. Ove godine sve će biti podređeno Evropskom juniorskom prvenstvu na atletskoj stazi u glavnom gradu Estonije Talinu. Za nedelju dana očekuje nas vrlo težak ispit na Balkanskom krosu u Kragujevcu. To je kros Evrope u malom. Čeka je žestoka konkurencija. Tu pre svega mislim na okršaj sa šestom sa svetskog prvenstva u Monktonu, Rumunkom Doanom Joanu. Osim nje na startu trke naći će se čitava plejada izuzetnih trkačica iz atletski razvijenih zemalja, kakve su Rumunija, Turska, Moldavija, Grčka.
„Brzinom do zvezda – Stig“
* Umete, kako bi se to najjednostavnije reklo, da namirišete talenat u detetu. Hoće li talenata biti i ubuduće?
– Uskoro počinjemo sa akcijom „Brzinom do zvezda – Stig“. To je program koji obuhvata decu, učenike trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola, sa teritorije grada Novog Pazara. To je starosna granica na koju ciljamo, jer kasnije teže dolazimo do talenata, koji se po pravilu odlučuju za treniranje popularnijih sportova. Pre finala, u maju mesecu, deca će imati nekoliko nastupa na distanci od 30 – 60 metara. Trčaće u aprilu na Danu grada, RTS-ov kros. Najboljima iz tih trka biće otvorena vrata našeg kluba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
