Iako je od ratova devedesetih prošlo dve decenije, i iako se u gotovo svim posleratnim vladama radilo na poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske, a obe zemlje zvanično zastupale stav o neizbežnosti saradnje i susedskoj upućenosti Hrvata i Srba jednih na druge, između dve zemlje i dalje stoji niz otvorenih pitanja, dok se o pojedinim problemima razgovori nisu ni započeli.
Tako bar kažu učesnici skupa u Subotici na kojem je predstavljen zbornik Hrvatsko-srpski odnosi: 20 godina nakon rata u Hrvatskoj. A među učesnicima su bili upravo predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj i predstavnici hrvatske zajednice u Srbiji, preko kojih se odnosi dve zemlje najčešće i prelamaju.
Kopredsednik Međuvladinog mešovitog odbora za zaštitu hrvatske odnosno srpske manjine u dvema susednim zemljama Janko Veselinović napomenuo je da se među tim nerešenim ili čak neotvorenim pitanjima nalaze pitanje granica, povratak izbeglica, povratak kulturnog blaga, pitanje nestalih osoba i suđenje za ratne zločine.
– To se mora rešavati pod hitno, kako ti pod tepih gurnuti problemi ne bi jednog dana, u nekom „pogodnom“ trenutku, stvorili još veću političku štetu – rekao je Veselinović. On je ponovio ono što se govori uvek kada se susretnu predstavnici dveju strana, bilo da je reč o političarima najvišeg ranga, ili pak predstavnicima nevladinog sektora – da je saradnja nezaobilazna i da se mostovi moraju graditi.
– Ne samo da nema opstanka jedne i druge manjine u drugačijim uslovima, nego nema opstanka ni naših privreda, a ni kulturnih ni drugih društvenih odnosa. A svako stvaranje uslova za izgradnju tih mostova je pre svega olakšavanje položaja manjina, hrvatskoj u Vojvodini i srpskoj u Hrvatskoj – podseća Veselinović.
Predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta Slaven Bačić takođe smatra da poboljšanje položaja hrvatske zajednice u Srbiji ide veoma sporo, iako postoji dobar zakonski okvir za to.
– Mi se uprkos svemu tome još uvek borimo za ravnopravnost, naročito prema drugim manjinama. Recimo, bilo je potrebno nekoliko godina da bi počelo emitovanje emisije na hrvatskom, na Radiju Novi Sad. Iza toga stoji više godina pregovora, iako je to jedno od osnovnih prava svih manjina – kaže Bačić. Izgovori za sporo rešavanja čak i ne tako komplikovanih pitanja je „da je hrvatska manjina još uvek nova i nedovoljno institucionalizovana“.
Janko Veselinović je na pomenutom skupu istakao i to da je u sklopu poboljšanja odnosa dve država veoma važna činjenica naš put u Evropu.
– Srbija i Hrvatska na putu evropskih integracija moraju biti partneri, a ne ponašati se kao dve suprotstavljene strane, pri čemu Hrvatska mora biti uzor Srbiji u rešavanju pitanja – kao što su između ostalog obezbeđivanje i sprovođenje prava manjina – naveo je Veselinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
