Podstanar je prodao moj stan

Ovako se svog prvog susreta sa čovekom koji mu je ukrao identitet seća Miladin Radisavljević, profesor Visoke sportske i zdravstvene škole na Čukarici, nekada profesor DIF-a, koji je odande otpušten 2000. posle donošenja Šešeljevog zakona o informisanju. Radisavljević je krajem prošle godine doživeo nesvakidašnju krađu identiteta – čovek koji je iznajmio njegov stan u centru Beograda, na Vračaru, kasnije je taj stan prodao koristeći falsifikovanu ličnu kartu sa Radisavljevićevim podacima.

– Dopadao mu se stan, dopadala mu se cena. Rekao je da mu garsonjera treba samo da bi prespavao, da je po ceo dan na poslu i bavi se računovodstvom. Bio mi je simptomatičan zbog zdravstvenog stanja. Teško se kretao, činilo se da je malo depresivan, pričao je da mu je žena u Austriji. Dao mi je ličnu kartu, ja sam prepisao njegove podatke, u njoj je pisalo da se zove Vitomir, da je iz Ripnja. Zatim sam ja upisao moje podatke, i napravili smo ugovor o zakupu stana. Predao mi je depozit, a ja njemu ključeve stana – kaže Radisavljević.

Dogovor je bio da se Vitomir u stan useli od 1. avgusta 2010.

– Kontaktirali smo preko mobilnog telefona, a kiriju od 250 evra uzimao sam od njega u obližnjem restoranu „Orač“. Prvog septembra mi je dao jednu kiriju, a prvog oktobra 2010, bio je petak, pozvao me i zamolio da se vidimo u ponedeljak kako bi mi dao oktobarsku. Međutim, ne javlja se on u ponedeljak, ja ga pozovem u utorak, telefon mu nije dostupan. Tako i u sredu. Zabrinem se, kažem supruzi: Da se nije čoveku nešto desilo, da nije umro tamo? Obavestim OUP Vračar, i oni mi u četvrtak daju dva inspektora koji krenu sa mnom. Pokucamo. Niko ne otvara. Ja stavim ključ u bravu – ona neće. Pokušam još jednom, i zaključim da je promenjena. Pokucam komšinici pored, ona mi kaže da tu dolaze jedan stariji čovek i žena – priča Radisavljević.

Otišao je kući, kada su mu ljudi iz komšiluka iznajmljenog stana javili da je neko upravo otključao vrata i ušao. Pozvao je fiksni broj telefona.

– Kažem: Dobar dan, po kom osnovu ste vi tu. Žena sa druge strane žice kaže: Po osnovu vlasništva. Kakvog vlasništva, pa to je moj stan. Ona opet kaže: upravo sam taj stan kupila od vašeg oca. Kakvog mog oca, moj otac ne živi u Beogradu. Na to mi je ona rekla da je stan kupila od oca po punomoćju moje majke, a ja sam joj na to odgovorio da to nije moguće jer mi je majka preminula pre godinu i po dana. Tada je vrlo drsko rekla – ne znam ja ništa – to vi dokažite na sudu – i tako smo završili razgovor – objašnjava Miladin.

Nije prošlo mnogo vremena – javio mu se advokat agencije preko koje je onaj Vitomir prodao njegov stan.

– Kažem im celu situaciju – da je očigledno u pitanju zloupotreba. Bio sam užasno iznerviran. Zatim me zvao i advokat te jadne, takođe prevarene žene, i rekao da je prodavac koji se predstavljao kao ja imao sva dokumenta kada su obavili kupoprodaju. Bio sam besan: Čoveče, pa vi ste učestvovali u krivičnom delu prevare, zarad provizije niste radili svoj posao kako valja. On mi kaže da je taj prodavac imao moj identitet. Po završetku razgovora došao sam u policiju gde sam sve pomenuto prijavio. Ispostavilo se da je on imao obrasce onih starih ličnih karata, lepo upisao moje podatke, stavio svoju sliku, i napravio ličnu kartu. Koristeći falsifikovanu kartu sa mojim podacima, on je čak i podigao iz suda ugovor o kupovini između mene i bivše vlasnice. Sa takvom ličnom kartom podigao je i dokaz da je on, to jest ja, upisan u zemljišne knjige. Međutim, on nije mogao da ima nijedan original, već samo kopije, što očigledno nikome nije bilo sumnjivo. Falsifikat mog potpisa se vidi iz aviona. Ključna stvar je da on nije imao originale plaćenih uplatnica Infostana. Njih samo ja imam. Da su to tražili, bilo bi sumnjivo, jer je nemoguće da nemaš nijedan original. Ali, ljudi su uzeli proviziju, i prevarili i ženu i mene – priča Radisavljević.

Posle nekoliko dana, inspektori su ga pozvali, pokazali sliku i rekli da je Vitomir neki sitni lopov, registrovan u MUP-a, ali da je kradljivac njegovog identiteta ukrao i identitet tog Vitomira. Ali su mi pokazali i sliku pravog kradljivca – to je bio neki Krsto P.

– Rekli su: mi ga jurimo godinu dana – teretimo ga za još jedan stan. Sumnjamo, naime, da je na isti način prodao još jedan tuđi stan koristeći ime poznatog penzionisanog generala Vojske Srbije, u Ulici kneza Miloša – rekli su policajci.

Konačno beogradska kriminalistička policija je početkom novembra uhapsila Krstu P. (57) osumnjičenog da je varao građane prodajući tuđe stanove. Služeći se lažnim ličnim kartama, kako je tad navela policija, on je iz katastra nepokretnosti uzimao dokumentaciju o stanovima koje je prodavao preko agencija za promet nekretnina. „Postoji sumnja da je na ovaj način Krsta P. prodao dva stana u centru Beograda, pribavivši imovinsku korist od oko 120.000 evra“, saopštio je MUP, dodajući da je lažne lične karte pravio tako što je prilikom sklapanja ugovora o iznajmljivanju stanova, koje je kasnije prodavao, uzimao podatke o njihovim vlasnicima.

Međutim, muke Miladina Radisavljevića se nastavljaju.

– Podnosim tužbu i počinje igranka – tužbu sam platio 86.300 dinara, sudija usvaja rešenje o privremenim merama da se zabranjuje raspolaganje stanom, i to samo zato što žena koja ga je kupila od prevaranta nije platila porez na prenos prava. Oni su joj osporili uknjižbu i to je srećna slučajnost – jer je mogla dosad triput da ga proda, onda bi sve bio još komplikovanije. Sudija na kraju donosi rešenje da se prekida postupak dok se ovaj Krsta P. pravosnažno ne osudi. To će trajati ko zna koliko, a ja ne mogu da uđem u svoj stan. Žalio sam se, pisao svima, ali nema vajde – kaže Miladin Radisavljević.

„Zločinačko udruživanje“

– Strašno je kako sud radi. Prevaranti rade svoj posao, ali sud ne radi. Odgovarajući na moju tužbu advokati žene koja je kupila stan, priznaju da su prevareni, ali pišu da su ubeđeni da je klijentkinja kupila stan od pravog Miladina, koji je u zatvoru. Zatim protiv mene, moje žene, lažnog Miladina, policajca i N. N. lica, podnose krivičnu prijavu za neko zločinačko udruživanje. Tako ispada da sam se ja zločinački udružio da bih prodao svoj sopstveni stan – priča Miladin.

Druga prevarena strana u ovom slučaju nije želela da govori, a sporni stan je zaključan, i niko ne odgovara na zvono, niti telefonske pozive.