U svetu retko će se naći dirigent koji je obeležio pola veka rada sa jednim horom. Šapčanin Branko Đurković 23. decembra sada već davne 1963. godine, kao mlad profesor muzike, osnovao je Hor 66 devojaka, sa kojim je osvojio najviše nagrada u istoriji kulture Šapca.
Već naredne godine na takmičenju horova učiteljskih škola u Negotinu osvojeno je prvo mesto. Na takmičenju najboljih jugoslovenskih omladinskih horova u Celju tri puta zaredom osvajano je prvo mesto, što nikome nije pošlo za rukom u istoriji ovog festivala. Na evropskom takmičenju omladinskih horova u belgijskom gradu Nerpeltu 1976. godine Hor 66 devojaka osvojio je prvu nagradu, specijalno priznanje žirija i zlatnu medalju Ministarstva kulture ove zemlje. U Tolosi, u Španiji, Hor osvaja dve srebrne medalje, a u Langolenu, na velikom svetskom takmičenju, hor osvaja treće mesto, a u Aecu, Italija, u veoma jakoj konkurenciji čak i sa profesionalnim horovima Šapčanke na čelu sa Brankom Đurkovićem osvajaju praktično sedmo mesto u svetu. I od tada pa do danas hor osvaja brojne nagrade i priznaja. Gostovao je gotovo u svim većim mestima nekadašnje Jugoslavije, u Engleskoj, Poljskoj, Nemačkoj… Održano jer nekoliko hiljada koncerata na 204 pozornice u isto toliko mesta.
Najveće zasluge uspehe ovog jedinstvenog hora u kome je pevalo gotovo tri hiljade devojaka, jer članice su uglavnom bile učenice, pripadaju osnivaču i dirigentu Branku Đurkoviću. Ono po čemu je poznat je izuzetna disciplina, rad i red, po čemu se prepoznaje i hor.
– Najveća tekovina ovog hora je apsolutni red. Kad sam insistirao na radu i redu, u početku sam to činio iz sopstvenog neznanja. Danas sam na to najviše ponosan. To nigde nema, ni na jednom meridijanu. Biti horovođa je jedna vrsta zanata i umeća. Ali mora mnogo da se radi, da se sanja… Noću se budim po stotinu puta. Kadar sam da sanjam celokupnu kompoziciju. Da usnim neko rešenje koje me je mučilo, kaže Branko Đurković.
Hor je ponekad za velika takmičenja vežbao i po šest sati dnevno. Godišnje je bilo po 30- 40 koncerata, a osim velikih scena hor je pevao i po školama, fabričkim halama, brojnim manifestacijama. Sve može, ali uz dobru pripremu i „gvozdenu disciplinu“.
Brojna su bila iskušenja pred horom, od sale za probe do nabavki stepenica i klavira. Sve to je rešeno na najbolji način, uz izuzetnu upornost i snalaženje dirigenta. A Branko Đurković je prvi magistar dirigovanja u Jugoslaviji. Jedno vreme bio je profesor na Muzičkoj akademiji, a kasnije i posle odlaska u penziji nastavio je da se bavi dirigovanjem i pedagoškim ratom. Cela njegova porodica posvećena je muzici, i sve u u okviru Art studija Šabac. Supruga Ivanka usmerena je na školu klavira, ćerke Milena i Jelena doktorirale su muziku, a tu su i najmlađi članovi ove porodice, naravno i oni se pripremaju za muzičku scenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
