Zašto je vozač koji je bežao od Niša zaustavljen tek kod Vrčina?

U svetlu događaja na protestima koji su tokom avgusta održani širom Srbije, prve reakcije korisnika društvenih mreža ukazivale su na to da je u pitanju još jedan primer policijske brutalnosti nad nedužnim građaninom.

Međutim ubrzo je usledilo saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u kom se navodi da je reč o osobi koja je prevozila iregularne migrante i nije htela da se zaustavi na signaliziranje policajaca.

Vozač je čak probio rampu na naplatnoj stanici kod Vrčina i aktivno se opirao hapšenju.

MUP je naveo da se vozač kretao iz pravca Niša prema Beogradu, a da se prethodno nije zaustavio ni na naređenja policajaca iz Jagodine, Pirota i Niša, pritom ugrožavajući bezbednost saobraćaja – pretičući zaustavnom trakom i izbegavajući kontrolu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Eko Straža (@ekostraza)

Zaustavljen je tako što je napravljena blokada neposredno posle naplatne rampe.

Ako je vozač koji je, kako MUP navodi, prevozio iregularne migrante, bežao praktično od Niša, postavlja se pitanje kako je policija uspela da ga zaustavi tek kod Vrčina, i zašto su toliko čekali da postave barikadu.

Pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović objašnjava za Danas da je u slučaju potere za osumnjičenim policija postupila pravilno, jer je verovatno bila velika frekvencija građana koji su koristili auto-put pa su pripadnici MUP-a vodili računa o tome da se ne ugrozi njihova bezbednost.

Navodi i da je policija imala pravo da se uključi u poteru jer ako se neko više puta ne zaustavlja na signaliziranje policajaca, postoji osnovana sumnja da on to radi jer nešto krije.

„Prvo što se preduzima je da policija pokušava da zaustavi vozača tako što će mu signalizirati, upaliti rotaciju, pa možda čak i stati pred njega i palicom mu signalizirati da pređe u zaustavnu traku“, kaže Radovanović.

Ako vozač i pored svih signalizacija policije nastavi da ide, jer po javnom putu on može slobodno da se kreće, na prvom mestu koje se proceni za pogodno pravi se barikada.

„Policajci u putu informišu svoje starešine o situaciji na terenu, onda se starešine dogovaraju i prave neku vrstu, u ovom slučaju barikade“, kaže Radovanović.

Ona objašnjava i da uopšte nije pogrešno što su se u konkretnom slučaju hapšenja kod Vrčina pripadnici MUP-a odlučili da baš kod naplatne rampe postave barikadu.

„Najbolje je napraviti barikadu gde se lica već zaustavljaju. Uopšte nije pogrešno što je barikada postavljena na naplatnoj rampi, to se čak i preporučuje. U tom slučaju vozač mora da stane zbog rampe, zbog vozila, znači očekuje se da će smanjiti brzinu i da će ta brzina omogućiti policajcima da ga zaustave, ili da mu na neki način prepreče put“, priča Radovanović.

Radovanović objašnjava da, ukoliko u blizini nema naplatne rampe ili postoji rizik da će osumnjičeni uspeti da pobegne ka granici, policija može da postavi barikadu na nekom drugom delu autoputa. To, kako naglašava, zahteva prethodni plan i koordinaciju više policijskih uprava, s obzirom na to da auto-put prolazi kroz različite teritorijalne nadležnosti.

„Zaustavljanje se može obaviti na više načina – korišćenjem službenih, teretnih vozila ili specijalnih sredstava za bušenje guma – sve to zakon dopušta. Da su imali realnu mogućnost da ga ranije zaustave, policajci bi to i učinili“, ističe Radovanović.

Kada su vozača begunca policajci konačno uspeli da zaustave kod Vrčina, on se i dalje, prema navodima MUP-a aktivno i agresivno opirao hapšenju, i tako je nastao snimak na kom se vidi da više pripadnika policije prebija čoveka koji leži na zemlji.

MUP je u saopštenju povodom ovog događaja naveo da su trojica policajaca koji su učestvovali u hapšenju odbeglog vozača privremeno udaljena s posla zbog sumnje u prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude.

Slavica Radovanović ocenjuje da je, ponašanje policije kakvo se vidi na snimku, protivno svim propisima.

„Ako lice koje se nakon jedne takve potere zaustavi ali nastavi da pruža otpor, policija je dužna da savlada taj otpor ali sa što manje posledica i sa što manje upotrebe sile pogotovo na javnom mestu“, objašnjava Radovanović.

Radovanović ocenjuje da brutalne scene sa snimka ne treba da iznenađuju, jer je, kako kaže, u poslednje vreme u policiji postao uobičajen model ponašanja da se prema građanima postupa nasilno i da se oni maltretiraju.

Smatra da policajci koji su učestvovali u incidentu ne zaslužuju samo udaljenje iz službe, već, ukoliko se utvrdi da su naneli teške telesne povrede, moraju i krivično da odgovaraju.

„Naravno da svaki vozač mora da stane na znak policije i naravno da policija ima pravo da primeni prinudu, ali ne na način da se nenaoružano lice šutira i udara dok leži na zemlji. Postoje jasno propisane procedure kako se lice lišava slobode – dovoljno je da se savlada, stavi mu se lisice i sprovede u službeni automobil i stanicu. Umesto toga, na snimku se vidi da ga više policajaca udara i šutira, dok prolaznici sve to posmatraju i snimaju. Takvo ponašanje dodatno je narušilo ionako poljuljan ugled policije“, zaključuje Radovanović.