Politička karijera Kamerona "visi o koncu"

– Potomak kralja Vilijama IV Kameron, koji je došao na vlast u koaliciji sa Liberalno-demokratskom partijom levog centra 2010, kaže da želi da služi još jedan petogodišnji mandat ne bi li „završio posao“, pogotovu kada je reč o ekonomiji. Takođe planira, kako je najavio, da organizuju referendum o članstvu u EU. „Konzervativci su poznati kao veoma oštri. Ukoliko Kameron može da isporuči crvene aktovke ministrima, preživeće izbore. Ali njegova dugoročna perspektiva je veoma mračna. Partija ga nikada nije volela“, smatra Bejker, prenosi Rojters.
Tim Bejl, autor Istorije konzervativne partije, kaže da je Kameron suočen sa „grubom vožnjom“ unutar partije iako on čuva ključeve premijerske rezidencije u Dauning stritu broj 10″. Ipak, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da birači generalno vole Kamerona (48) zbog njegove ličnosti koja je proizvod neobično privilegovane pozadine. Sin je bogatog brokera, pohađao je ekskluzivni koledž Iton i Univerzitet Oksford, oženjen je ženom čiji koreni vode do još jednog engleskog kralja – Čarlsa II.
Njegov najjači adut, smatraju poznavaoci političkih prilika u Britaniji, jeste taj što je izvukao ekonomiju iz duboke krize, tako da ova zemlja danas ima jednu od najbržih stopa privrednog rasta u razvijenom zemlju. Ali, realni rast zarada je tek počeo, što za mnoge birače znači da od pomenutog ekonomskog oporavka još nemaju vajde.
ožda je najveća slabost Kamerona ta što nije uspeo da ukine percepciju među nekim biračima da on predvodi „gadnu stranku“, termin koji je iskovala jedna od njegovih ministarki Tereza Mej pre više od decenije kao način da apeluje da partija bude mnogo inkluzivnija.
Kada ih je laburista Toni Bler pobedio u tri uzastopne trke, konzervativni insajderi plašili su se da je njihov neuspeh rezultat reputacije da su isuviše indiferentni prema siromašnima, bliski velikom biznisu i netolerantni prema etničkim manjinama. Kameron, koji je postao lider konzervativaca 2005, pokušavao je to da promeni. Počeo je da priča o životnoj sredini i „velikom društvu“ gde bi zajednicama trebalo dati više vlasti. Legalizovao je gej brakove, povećao stranu pomoć i imenovao prvu muslimanku za članicu kabineta vlade. Ipak, njegovi napori da načini partiju prijateljskom unazađeni su budžetskim deficitom koji je nasledio, slaže se stručna javnost, najvećim od Drugog svetskog rata. Da bi ga smanjio, Kameron je zagovarao smanjenje potrošnje, što su laburisti kritikovali navodeći da je najviše štetila najugroženijima.
Pod pritiskom desnog krila svoje partije, te zahvaljujući usponu antievropske Stranke za nezavisnost, Kameron je promenio naglasak ka više konvencionalnijim temama. Kako je nelagoda javnosti zbog uspona imigracija u porastu, Kameron je zaoštrio svoju retoriku i otežao građanima koji nisu iz zemalja EU da emigriraju u Britaniju. Iako je tvrdio da želi da Britanija ostane u EU, obećao je da će održati referendum o članstvu 2017, ukoliko bude reizabran, alarmirajući članove poslovne zajednice koji tradicionalno imaju dobre veze sa konzervativcima, ali ne žele da zemlja napusti Uniju.
Kameron je pre nekoliko dana opisao predstojeće izbore kao događaj koji će „definisati njegovu karijeru“, podseća Rojters, a sa tim se slaže i dobar deo stručne javnosti.

Mogući naslednici

Uoči parlamentarnih izbora u Britaniji, koji će biti održani u četvrtak, spekuliše se o imenima naslednika Dejvida Kamerona na poziciji lidera Konzervativne stranke. Među njima su Tereza Mej, ministarka unutrašnjih poslova, Boris Džonson, dugogodišnji gradonačelnik Londona, Džordž Ozborn, Kameronov ministar finansija, i Sadžid Džavid, ministar kulture.