Železnički most kod Bogojeva svojevremeno je bio tačka na kojoj su se vozovi iz velikog dela Vojvodine, ali i iz Mađarske i Rumunije, ulivali u saobraćajnu žilu kucavicu nekadašnje Jugoslavije – prugu Jesenice – Đevđelija kojom se tada odvijao obiman putnički i teretni saobraćaj prema zapadu.
Železnički most kod Bogojeva svojevremeno je bio tačka na kojoj su se vozovi iz velikog dela Vojvodine, ali i iz Mađarske i Rumunije, ulivali u saobraćajnu žilu kucavicu nekadašnje Jugoslavije – prugu Jesenice – Đevđelija kojom se tada odvijao obiman putnički i teretni saobraćaj prema zapadu. Najveći deo izvoznog kontingenta tadašnje države odlazio je upravo ovim putem, da bi se kasnije u Rijeci sa železnice prebacivao na brodove i odvozio put zapadnih tržišta. Ovo železničko čvorište bilo je izbačeno iz koloseka za vreme ratova u Hrvatskoj, ali je kasnije ipak ponovo oživelo, mada ne u nekadašnjem obimu. Tokom bombardovanja 1999. godine most je, međutim, porušen i čitavih sedam godina kasnije čekao je na popravku. Ona je obavljena 2006. godine, uz pomoć Belgije i Norveške, koje su obezbedile deo finansija od ukupno 700 miliona dinara koliko je taj posao koštao. Moglo bi se reći da je obnova bogojevskog mosta započeta zahvaljujući upornosti privrednika severne Bačke, koji su i te kako bili pogođeni presecanjem ove železničke trase, i od nadležnih više puta zahtevali da se „nešto preduzme“. No, sa obnovom mosta problem ipak nije rešen. Iako je vrpca svečano presečena, i prvi voz prešao preko, s one strane granice, ovaj železnički put je i dalje mrtav.
Nekad i sad
Dok nadležni ne donesu odluku o ponovnom vraćanju u saobraćaj ovog bitnog železničkog pravca, i obično putovanje do Hrvatske za stanovnike severnog dela Vojvodine, a ne samo robni transport, biće i dalje nepotrebno komplikovano. Nekada je, samo podsećanja radi, iz pravca Subotice prema jeseničkoj pruzi, i dalje prema zapadnim zemljama i Jadranu, odlazilo po šest vozova dnevno. Danas funkcioniše samo jedna autobuska linija prema Zagrebu.
Saobraćaj i dalje ne funkcioniše, a sav železnički transport iz Subotice i okoline prema Hrvatskoj i BIH odvija se preko Šida. Na taj načini svi teški tereti iz ovog regiona prevaljuju trostruko veći put, a tu neracionalnost privrednici plaćaju skupljim transportom. – Na svaku tonu uglja, veštačkog đubriva ili pšenice plaća se između 10 i 15 eura više. I sam transport traje duže, što dodatno komplikuje izvozni posao – kaže Blaško Kopilović, direktor firme „Zrnko“ koja se bavi i izvozom poljoprivrednih proizvoda. On je jedan od privrednika koji su se povodom mosta kod Bogojeva više puta obraćali vladi i nadležnim ministarstvima, ali kaže do danas nema jasnog odgovora zbog čega je ovaj železnički prelaz prema Hrvatskoj još van funkcije.
– Poslednji odgovor koji nam je dat, pre oko godinu dana, bio je da se čeka uspostavljanje carinske službe. Da li je potrebna godina dana da se ta služba uspostavi, ne znam. Znam samo da je ta pruga imala carinsku ispostavu i pre bombardovanja, da je i tada postojala železnička linija, putnička i teretna. Sa naše strane voz je išao do Bogojeva, a tamo je preuzimala hrvatska železnica. Zašto je sada potrebno toliko vremena da se oformi carinska služba, nikome nije jasno – kaže Kopilović.
U Železnici Srbije, međutim, navode da su razlozi zbog kojih ovaj železnički pravac ne radi druge prirode. Mile Lokas, direktor informativne službe, kaže da se čeka da se između Srbije i Hrvatske napravi dogovor o tome koji će sve vozovi ići na tom pravcu i u kojim intervalima. – Do tog odgovora još nije došlo, i zbog toga saobraćaj nije živ kao što smo očekivali. Mi smo s naše strane sve učinili, osposobili smo prugu, most funkcioniše, ali zašto saobraćaja nema, to je već politika – kaže Lokas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
