Poljaci ispratili Kačinjskog

Sahrana je počela misom u bazilici svete Marije uz zvuke Mocartovog Rekvijema, a umesto izaslanika Vatikana kardinala Anđela Sodana koga je omeo haos u vazdušnom saobraćaju, služio ju je krakovski kardinal Stanjislav Điviš sa nekoliko desetina biskupa Poljske katoličke crkve.

Među 700 zvanica bila je ćerka preminulog predsedničkog para, Marta i brat blizanac predsednika, bivši premijer Jaroslav Kačinjski, poljski državni vrh na čelu sa premijerom Donaldom Tuskom i predsednicima oba doma parlamenta, te bivši predsednici Poljske. Na sahrani je bio, što Poljaci posebno cene, i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev koji je ignorisao pretnju koju za avione predstavlja vulkanski pepeo što lebdi nad Evropom. On nije, kao članovi 42 od 98 najavljenih delegacija iz sveta, otkazao dolazak na sahranu.

„Saosećanje kakvo su nam iskazali naša braća Rusi budi nadu na zlibžavanje naša dva naroda“, obratio se i zahvalio na početku mise kardinal Điviš direktno predsedniku Medvedevu. Kardinal je citirao takođe reči koje je predsednik Kačinjski želeo da izgovori u Katinskoj šumi 10. aprila na komemoraciji 22.000 Poljaka streljanih po naređenju Staljina aprila 1940: „Mi, Poljaci i Rusi, moramo da nastavimo putem zbližavanja, bez zaustavljanja i vraćanja natrag“.

U Poljsku je, takođe, doputovao predsednik Francuske Nikola Sarkozi, dok je njegov nemački kolega Horst Keler sa suprugom došao helikopterom. Dolazak na sahranu nisu otkazali ni čelnici Evropske unije, predsednik EU Herman van Rompej i šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, a predsednik Evropskog parlamenta, bivši poljski premijer Jiržij Busek, uputio se u Krakov kolima. Sahrani je prisustvovao i predsednik Ukrajine Viktor Janukovič zajedno sa šefom diplomatije Konstantinom Griščenkom i ministrom energetike Jurijem Bojkom. Voz kao prevozno sredstvo odabrali su češki predsednik Vaclav Klaus, premijer Jan Fišer i poglavar Češke katoličke crkve nadbiskup Dominik Duka.

Međutim, zbog prekida aviosaobraćaja u većem delu Evrope, usled ogromnog oblaka pepela iz islandskog vuklana čija je erupcija počela u sredu, dolazak na sahranu su otkazali mnogi zvaničnici i državnici. Među njima su i predsednik Srbije Boris Tadić, američki predsednik Barak Obama, nemačka kancelarka Angela Merkel, ministri spoljnih poslova Kanade i Velike Britanije Stiven Harper i Dejvid Miliband, britanski prestolonaslednik princ Čarls i španski kralj Huan Karlos. Miliband i princ Čarls su saopštili da duboko žale što nisu mogli da prisustvuju sahrani poljskog predsednika, a Obama je u saopštenju naveo da je razgovarao sa vršiocem dužnosti predsednika Poljske Bronislavom Komorovskim i da mu je preneo da žali što nije mogao da dođe na sahranu.

Iz istih razloga put u Krakov otkazali su i švedski kralj Karl XVI Gustav, finska predsednica Tarija Halone i španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero. Dolazak na sahranu otkazale su i delegacije iz Makedonije, Egipta, Indije, Japana, Severne Koreje, Meksika, Novog Zelanda, Pakistana, Južne Koreje.

Kola sa kovčezima Kačinjskog i njegove supruge juče su polako prošla pored mesta u Varšavi koja su povezana sa njegovim životom, uključujući gradsku skupštinu, gde je radio kao gradonačelnik, i muzej posvećen Varšavskoj buni iz 1944, koji je on osnovao. Stanovnici Varšave u špaliru su ispratili pogrebnu povorku na putu za aerodrom, budući da su sanduci s telima predsednika Poljske i njegove supruge vojnim transportnim avionom transportovani u Krakov, gde su pokopani. Avion je leteo ispod vulkanskog pepela, prenele su agencije.

Poljaci iz svih krajeva zemlje požurili su u Krakov da odaju poštu svom predsedniku i prvoj dami i ispunili su sektor za zvanice na krakovskom Starom trgu ispred bazilike za koji je podeljeno 10.000 besplatnih ulaznica. I oni, kao i ostali okupljeni na trgu, njih ukupno oko 40.000, pratili su misu preko velikih ekrana. Oko velikih ekrana na još nekoliko mesta u Krakovu okupilo se još oko 25.000 ljudi. Međutim, kako se navodi, u Varšavi se juče u Krakovu okupilo manje ljudi nego što se očekivalo, što može da bude i znak umora od osmodnevne nacionalne žalosti i brojnih pogrebnih povorki u kojima su se vraćala tela svih 96 žrtava nesreće u domovinu, a koje su Varšavljani nedelju dana a juče i žitelji Krakova pratili u špalirima, bacajući pred pogrebne kolone cveće.

Deo poljske javnosti nezadovoljan je zbog toga što je Kačinjski sahranjen u Vavelskoj katedrali, gde su pokopani slavni poljski kraljevi, zato što nisu sigurni da je on to zaslužio. Odluku o tome ko može da bude sahranjen u vavelskoj katedrali donose Poljska katolička crkva i krakovski mitropolit Stanjislav Điviš. Kako bi smirili proteste, oni su se dogovorili da kripta u kojoj su predsednik i prva dama položeni zajedno u kovčegu od alabastera bude simbolični grob svih katinskih žrtava – onih streljanih aprila 1940. i 96 putnika i članova posade koji su poginuli prošle subote kraj Smolenska.

U Varšavi je prethodnog dana održan komemorativni skup koji je počeo čitanjem imena žrtava, počevši od Kačinjskog i njegove supruge, javile su agencije. Komemoraciji su prisustvovale mnoge javne ličnosti, među kojima su bili Jaroslav Kačinjski, nekadašnji predsednik Leh Valensa, premijer Donald Tusk i vršilac dužnosti predsednika Bronislav Komorovski. Predsednik Kačinjski, njegova supruga Marija i državni vrh Poljske putovali su u Rusiju kako bi prisustvovali obeležavanju 70. godišnjice masakra koji su Sovjeti izvršili nad više hiljada Poljaka u Katinskoj šumi za vreme Drugog svetskog rata. Poljski zvaničnici su saopštili da podaci iz „crne kutije“ predsedničkog aviona pokazuju da su piloti znali da će se avion srušiti i da je nesreća bila neizbežna.

Valensa najavio povratak u politiku

Varšava – Nekadašnji vođa pokreta otpora Poljaka komunističkom režimu, bivši poljski predsednik Leh Valensa, najavio je posle pogibije predsednika Poljske Leha Kačinjskog povratak u politiku. „Ako sam potreban otadžbini i ako to moji zemljaci žele, spreman sam u svakom trenutku“, kazao je Valensa u intervjuu koji će nemački nedeljnik Fokus objaviti danas, preneli su poljski mediji. Valensa je kazao da je spreman na povratak u visoku politiku, ali da neće preduzimati on lično nikakvu inicijativu.

Odnosi Moskve i Varšave

Pariz – Nekadašnji predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski ocenio je da će rusko-poljski odnosi biti unapređeni nakon tragedije kod Smolenska 10. aprila kada je u avionskoj nesreći poginulo 96 ljudi – poljski državni vrh s predsednikom Lehom Kačinjskim na čelu. Prema oceni Kvašnjevskog, sve reči, ponašanje i akcije ruskog političkog vrha nakon tragedije, treba najviše ceniti. „Oni su učinili sve što treba i to najiskrenije“, rekao je Kvašnjevski. Tanjug

Parastos u Sabornoj crkvi u Beogradu

Beograd – S blagoslovom i u ime poglavara Srpske pravoslavne crkve, vikar patrijarhov episkop hvostanki Atanasije (Rakita) služio je u subotu u Sabornoj crkvi u Beogradu parastos poljskom arhiepiskopu Mironu (Čodaksovskom), predstavnicima Poljske pravoslavne crkve i državnog vrha Poljske koji su nastradali u avionskoj nesreći kod Smolenska. Informativna služba SPC saopštila je da su parastosu prisustvovali i visoki predstavnici ambasade Poljske u Srbiji. Vladika Atanasije je, kako je saopšteno, izjavio saučešće Poljskoj pravoslavnoj crkvi i Republici Poljskoj, ističući da je „tragedija kod Smolenska duboko potresla ceo svet i Srbiju“. R. D.

Dan žalosti u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bugarskoj

Podgorica – U Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bugarskoj juče je proglašen dan žalosti povodom smrti predsednika Poljske Leha Kačinjskog. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović i ministar inostranih poslova Milan Roćen nisu prisustvivali sahrani, kako je bilo ranije najavljeno, zbog prekida vazdušnog saobraćaja usled oblaka vulkanske prašine sa Islanda. Zbog zatvaranja aerodroma ni bugarski predsednik Georgi Prvanov i ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov nisu bili u mogućnosti da dođu na sahranu, kao ni aktuelni i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović i Stjepan Mesić.