Poljska postaje okosnica EU

Podela na „stare“ i „nove“ članice, aludirajući na razvijene i manje razvijene, postaje besmislena imajući u vidu stanje u Grčkoj, Španiji, Italiji. S druge strane, izdvaja se Poljska, jedina država EU koja je prosperirala u doba krize i koja pokazuje ozbiljne namere da bude okosnica EU u narednom periodu.

Sa četiri odsto privrednog rasta u 2011. i povećanjem bruto društvenog proizvoda za 19 odsto u proteklih pet godina, Poljska je najbrže rastuća ekonomija u Evropi i najprivlačnija destinacija za strane investitore. Uspešnu ekonomsku tranziciju (koja bi se mogla proučavati u Srbiji kao primer), Poljska je okončala pred početak globalne krize, a srećna okolnost što je ostala van evrozone joj je omogućila veću fleksibilnost politike deviznog kursa i samim tim zaštitu domaće privrede.

Svaki put kada se potegne pitanje (be)smislenosti širenja Unije na nove članice, posebno kad se pomisli na Rumuniju i Bugarsku, zagovornici proširenja uzimaju primer Poljske kao glavni argument. Zahvaljujući strukturnim fondovima EU, Poljska je ostvarila brojne infrastrukturne projekte, dok je sloboda kretanja doprinela da relativno jeftina radna snaga ubrizga ekonomiju razvijenih evropskih država. Dok se evropske avio-kompanije godinama bore sa mogućim bankrotom, u Poljskoj je aprila ove godine počela da deluje niskobudžetna avio-kompanija OLT Express, koja prevozi putnike između devet poljskih gradova po prosečnoj ceni leta od 30 evra.

Poljska ima velike šanse da u narednih 15 godina u energetskom smislu postane „druga Norveška“. Naime, u Poljskoj su otkrivene najveće rezerve gasa iz uljanih škriljaca u Evropi. Gas iz uljanih šriljaca se već deset godina eksploatiše u SAD i danas njegov udeo u ukupnom snabdevanju SAD prirodnim gasom iznosi 20 odsto. Budući da su u EU ekološki standardi visoki, a sa druge strane eksploatisanje ovog nekonvencionalnog gasa može da ugrozi životnu sredinu, trenutno se vode oštre polemike šta činiti. Ulozi moguće eksploatacije su ogromni – a najveći svakako smanjenje energetske zavisnosti od Rusije. Na taj način bi Poljska postala glavni izvoznik prirodnog gasa u Evropi, a ruski Gasprom bi, usled pojave konkurencije, bio nateran da smanji svoje cene. Po procenama Koćuško instituta, ova industrija bi donela čak 150 hiljada novih radnih mesta u Poljskoj.

Usled ekonomskog buma Poljska postaje sve značajnija i na političkom polju. U uslovima opšte krize u EU, ona je glavni zagovornik jače integracije. Ministar spoljnih poslova Radek Šikorski je nedavno održao vrlo zapažen govor na Oksfordu, gde je oštro zamerio Velikoj Britaniji na njenoj apatičnosti prema EU, i vrlo argumentovano ukazao na koristi koje je Britanija imala od članstva u EU i negativne posledice koje bi usledile eventualnim izlaskom. U briselskim krugovima se već mesecima spekuliše da će upravo on, ili aktuelni premijer Donald Tusk, 2014. postati naslednik Žozea Manuela Baroza na mestu predsednika Evropske komisije. Ova spekulacija deluje potpuno ostvariva: po nepisanom pravilu bi novi predsednik trebalo doći iz redova novih članica, tako da bi Poljak, budući na trenutni stvarni i simboličan značaj ove zemlje, bio logičan izbor.

Poljski ambasador u Srbiji, gospodin Jašonovski je u majskom intervjuu u jednom časopisu izrazio čuđenje zašto Srbija ne koristi mnogobrojne ponude koje joj poljska strana nudi u oblastima vezane za pristupanje EU. I zaista, imajući u vidu rastući poljski uticaj u EU, a sa druge strane tradicionalno dobre odnose koje Srbija ima sa Poljskom, srpske vlasti bi mogle dodatno da rade na jačanju bilateralnih odnosa sa ovom zemljom.

Autorka radi u Evropskoj inicijativi za stabilnost u Briselu. Stavovi u ovom tekstu su njena lična viđenja