Ubrzo nakon što je stupio na vlast premijer Turske Tajip Erdogan je na grobu osnivača svoje zemlje Ataturka obećao da će obnoviti svetovnu demokratiju za koju je rekao da gubi nacionalno poverenje. Turska će sada dobiti rukovodstvo kakvo zaslužuje, smatrali su tada dobri poznavaoci prilika.
Vojni sekularisti su njegove sentimente, upisane u registar Ataturkovog mauzoleja, ocenili kao veliku izdaju čoveka koji je služio zatvorsku kaznu 1998. zbog agitacije islama. (Optužnica je podignuta kada je odrecitovao stihove turskog pesnika Zija Gjekapa „Domaća ognjišta“ na islamističkom mitingu u decembru 1997. provinciji Siirit, zbog čega je smenjen sa mesta gradonačelnika).
Osam godina od stupanja na vlast , čovek koji je približio muslimansku demokratiju Evropi, što nije pošlo za rukom nijednom njegovom svetovnom prethodniku, suočen je sa novim testom budući da se 12. septembra održava referendum o reformi Ustava zemlje. Sekularna opozicija, koja nema jakog lidera i koja još nije uspela da skine ljagu sa sebe zadobijenu devedesetih godina prošlog veka zbog korupcije i lošeg rukovodstva, zabrinuta je zbog promena koje Erdogan predlaže. „Činjenica je da je Erdogan ostavio traga na Tursku kao nijedan njegov prethodnik“, rekao je Henri Barki, turski stručnjak u Zadužbini Karnegi za međunarodni mir, „Uveo je značajne promene tako što je ujedinio pobožnost i državu i voljan je da donese važne odluke da bi ostvario neke ciljeve“.
Turci će tačno na dan tridesetogodišnjice od vojnog puča 1980. glasati o o reformi Ustava. Referendum takođe predstavlja test poverenja prema Erdoganu, koji je na vlast došao 2002. i postoji velika verovatnoća da će 2011. zatražiti novi mandat. Okosnicu reformi čini reorganizacija visokih sudova. Erdogan kaže da će reformama biti ispunjeni zahtevi za članstvo u EU, dok ih protivnici ocenjuju kao pokušaj zadobijanja kontrole nad sudstvom.
Konija, grad u centralnom delu Turske, u kojem je zastupljena mešavina ekonomskog prosperiteta i socijalnog konzervatizma, predstavlja savršen primer uspona muslimanske srednje klase, smatraju poznavaoci tamošnjih prilika. U industrijskoj zoni na periferiji grada, firme koje su pretvorile Koniju u poslovnu zonu tako što su se probile na bliskoistočna tržišta, postavile su natpise „Iz Turske u svet“. Erdogan je sprovodio snažnu spoljnu politiku prema EU, ali je učvrstio Tursku u muslimanskom svetu kao sve jaču silu, tako što je produbio njene veze sa Iranom, Sirijom i Irakom i kritikovao Izrael.
Generali i politički rivali su marginalizovani, dok su religiozni Turci, koji su dugo bili potcenjeni u društvu, stupili na pozicije u vladi. Supruga Erdogana i supruga predsednika Abdulaha Gula nose marame na glavi, čime se ponovo pobuđuje debata u vezi s tim koliki prostor islam treba da zauzme u svetovnoj Turskoj. Partija AKP sebe smatra muslimanskom verzijom evropskih hrišćanskih demokrata i odbacuje islamsko obeležje.
Učestale kritike na račun premijerove vladajuće partije podstakle su zabrinutosti u vezi sa demokratskim kredibilitetima Erdogana. Čengiz Aktar, profesor iz redova liberala na univerzitetu u Istanbulu, odbacuje priču o „putinizaciji“ Erdogana. „On nije uopšte demokrata. On ima autokratske tendencije. Ako se opredeli za autokratski predsednički sistem, biće to njegov kraj. Tursko civilno društvo je nestabilno te ga niko neće podržati“, smatra Aktar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
