Konzervativni blok nemačke kancelarke Angele Merkel izgubio je većinu u Bundesratu, Gornjem domu nemačkog parlamenta, pošto je poražen na važnim pokrajinskim izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji, što je prema ocenama analitičara prvi ozbiljni politički udarac vladi Nemačke od izbijanja grčke krize. Iako se velika većina Nemaca protivi pružanju finansijske pomoći grčkoj vladi, koja je u ogromnim dugovima, Merkelova je prošle nedelje uspela da progura u parlamentu odredbu o učešću nemačke u paketu finansijske pomoći za Grčku „teškom“ 140 milijardi dolara.
Analitičari su predvideli da će takva inicijativa kancelarke koštati njene Hrišćanske demokrate na pokrajinskim izborima u najmnogoljudnijoj nemačkoj državi Severna Rajna Vestfalija, ali ipak nisu očekivali tako strmoglavi pad od deset odsto u odnosu na izbore 2005. Osim toga, ovo je najgori izborni rezultat Hrišćanskih demokrata u ovoj pokrajini u posleratnom periodu.
Ovaj poraz znači da Merkelova više ne može da računa na većinu za njenu vladajuću koaliciju u Gornjem domu nemačkog parlamenta. „Ovo je debakl za vladu“, rekao je Piter Loše, profesor političkih nauka u penziji sa Univerziteta Gotingen. Rezultati izbora iz pokrajine Severna Rajna Vestfalija mogli bi imati posledice van granica ove nemačke pokrajine, što bi dodatno potkopalo položaj Merkelove, liderke najveće ekonomije na Starom kontinentu, dok se EU bori da zauzda grčku krizu.
Izbori u nemačkoj pokrajini poklopili su se sa održanjem vanredne sednice ministara finansija EU u Briselu čiji je cilj bio sređivanje nastalog haosa na finansijskim tržištima. „Nije vreme da se jedan od najvećih igrača tima suočava sa unutrašnjim problemima dok mu je liderstvo pod znakom pitanja“, rekao je Silvio Peruco, ekonomski stručnjak za evrozonu iz Kraljevske banke Škotske u Londonu. Međutim, Peruco je dodao da ne očekuje da izbori suštinski promene percepciju krize na tržištima. „Ne mislim da nastupa prekretnica u načinu na koji će se Nemačka i ostali lideri evrozone uhvatiti u koštac sa najvažnijim pitanjem koje stoji pred njima“, kazao je Peruco.
Pitanje koje se sada postavlja jeste da li će socijaldemokrate rizikovati da otuđe glasače tako što će formirati vladajuću koaliciju sa Levicom i Zelenima u Severnoj Rajni Vestfalija. Ovi izbori su prvi od reizbora Merkelove, a njen drugi mandat su obeležile čarke sa Slobodnim demokratama, koji su okrenuti biznisu i koji čine mladu stranku u njenoj koaliciji. Analitičari ističu da uprkos činjenici da će rezultati izborne utakmice u Severnoj Rajni Vestfaliji oslabiti moć Merkelove, oni ipak za nju ne predstavljaju katastrofalan poraz. „Njeno rukovodstvo u okviru partije neće biti dovedeno u pitanje samo zbog jednog izbornog poraza“, rekao je Karl-Rudolf Korte, profesor političkih nauka na Univerzitetu Dizburg-Esen, „Međutim, to ne važi ukoliko smatrate da mogu uslediti novi porazi“.
To što je izgubila većinu u Gornjem domu parlamenta znači da Merkelova mora da pravi kompromise sa opozicionim partijama prilikom usvajanja bitnih zakona, uključujući zakon o unapređenju zdravstvenog sistema, smanjenju poreza i produžetku operacija nuklearnih elektrana. Njen prethodnik Gerhard Šreder je izgubio kancelarsku fotelju 2005. nakon izbornog poraza upravo u Severnoj Rajni Vestfaliji. Ipak, budući da nema jake rivale u svojoj stranci, stiče se utisak da je Merkelova na bezbednom kada je reč o njenoj poziciji nemačkog kancelara, mada njen položaj jeste poljuljan. „To će ostaviti trag na njen imidž u javnosti“, kaže Tomas Poguntke, profesor političkih nauka na Univerzitetu Diseldorf u Severnoj Rajni Vestfalija, „Poruka zapravo glasi da u očima javnog mnjenja vlada nije baš dobro radila“.
Hrišćanske demokrate su osvojile 34,6 odsto glasova, a njihovi levičarski protivnici socijaldemokrate 34,5 odsto. Slobodne demokrate, koji su koalicioni partneri hrišćanskih demokrata, zadobili su poverenje 6,7 odsto biračkog tela. Najveću pobedu izvojevala je Zelena partija sa 12,1 odsto i Levica sa 5,6 odsto glasova, što joj je omogućilo da prvi put uđe u parlament.
Izvoz ponovo kao pre krize
Izvoz Nemačke je u martu porastao za 10,7 odsto, što je najviše za poslednjih 18 godina, saopštio je Savezni zavod za statistiku. Vrednost martovskog izvoza iznosila je 85,6 milijardi evra, što je najviše od oktobra 2008. kada je izvezeno za 88,7 milijardi. Kriza koja je potom zahvatila nemačku privredu učinila je da je već u martu 2009. vrednost izvoza bila samo 69,4 milijarde evra. Najviše robe je iz Nemačke, kao i obično, i u martu 2010. izvezeno u zemlje Evropske unije. Prošle godine je vrednost nemačkog izvoza iznosila 800 milijardi evra, a od toga oko 500 mlijardi „otpada“ na zemlje EU. Ekonomisti očekuju da će nemački izvoz nastaviti da raste i narednih meseci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
