Položaj žena se promenio, ali nasilje nije nestalo: Osnivačice organizacije OsnaŽene

Ko su OsnaŽene i kako ste došle na ideju da osnujete ovu organizaciju i da li ste se ranije poznavale?

– OsnaŽene su mlade devojke koje su se okupile kako bi zajedničkim snagama i ujedinjene stvarale inkluzivnije i pravednije društvo za sve. Ideju za osnivanje organizacije smo dobile na treningu za ljudska prava koji je organizovao Savet Evrope 2023. godine na Kopaoniku. Nas dve, Staša i Nikolina, poznavale smo se sa fakulteta, dok smo Anu upoznale na treningu za ljudska prava. Tada smo shvatile da delimo iste ili slične stavove i vrednosti, ali i da težimo ka ispunjenju istih ili sličnih ciljeva.  Sve je krenulo spontano i neočekivano, kao priča koja nije ostvariva, da bismo, korak po korak, došle do 18. januara 2024. godine kada smo se formalno registrovale u APR-u i započele našu misiju.

U žižu javnosti ste dospele nakon projekta u kom ste razotkrile Telegram grupe sa osvetničkom pornografijom. Možete li čitateljke i čitaoce našega lista podsetiti na to istraživanje? Da li ste se i vi same u nekom trenutku zabrinule za sopstvenu bezbednost dok ste radile na istraživanju?

– Nakon poruke jedne devojke koja je bila žrtva neovlašćenog deljenja intimnih fotografija, upravo u okviru Telegram grupa, infiltrirale smo se u grupe na tri meseca kako bismo ustanovile šta se zapravo dešava i koje aktivnosti sprovode u grupama. Naišle smo na stvari koje su bile krajnje neočekivane, za tri meseca otkrile smo da se u tim grupama deli i nalazi: dečja pornografija, incest i neovlašćeno deljenje intimnog sadržaja. Ono što je još više poražavajuće jeste da je najveća grupa tada brojala 70 hiljada ćlanova. Dok smo radile na samom istraživanju nismo mnogo razmišljale koje će posledice nastupiti nakon njegovog objavljivanja. Međutim, nekoliko dana nakon objavljivanja istraživanja našle smo se na meti, imenom i prezimenom, admina i vlasnika Telegram grupa. Nakon toga, usledio je veliki broj pretnji, ucena i vređanja i tada smo postepeno počele da se brinemo za svoju bezbednost, imajući u vidu da su informacije o nama, svima njima bile dostupne javno.

Vaša borba je najvidljivija na društvenim mrežama, posebno na instagramu ali, kao što znamo, mnoge žene nemaju mogućnost da koriste takav vid komunikacije (posebno starije generacije). Kako i na koji način mogu doći do vas i saznati za vaš rad?

– Naša organizacija prepoznaje da mnoge žene, naročito starije generacije, nemaju pristup društvenim mrežama, ali to ne sme biti prepreka u pristupu podršci. Zato se trudimo da budemo dostupne na više načina. Pored online komunikacije, ostvarujemo saradnju sa institucijama i drugim organizacijama koje direktno rade sa ženama. Organizujemo različite aktivnosti i radionice gde žene mogu dobiti informacije o svojim pravima, mogućnostima i načinima zaštite. Posebno smo ponosne na to šro imamo telefon za psihološku podršku, gde naša psihološkinja pruža besplatnu pomoć svim ženama koje nam se obrate. Ovaj vid podrške često ističemo prilikom gostovanja na televiziji jer verujemo da je upravo televizija jedan od načina da dopremo do žena koje nisu prisutne na društvenim mrežama. Naš cilj je da svaka žena, bez obzira na godine i okolnosti, zna da nije sama i da postoji sigurno mesto na koje može da se obrati za podršku i razumevanje.

Vreme je Osmog marta, da li se položaj žena promenio u odnosu na vreme kada ste počinjale svoj rad?

– Od kad smo počele da se bavimo tematikom digitalnog nasilja mislimo da se položaj žena promenio, ali ne dovoljno. Videle smo određene pomake: mnogo više se priča o digitalnom nasilju, teme koju su pre gurane pod tepih su sada dobile medijsku pažnju i postale deo javnog diskursa, što je dodatno ohrabrilo žene da se dodatno bore za svoja prava. Zahvaljujući našim istraživanjima, započet je neki prvi korak ka zakonodavnim promenama, što naravno nije dovoljno, ali je barem neki početak. S druge strane, nasilje nije nestalo. Digitalni prostor je i dalje jako opasan za žene, pravni sistem Srbije zakaže kada je najpotrebnije, a svedoci i svedokinje smo kulturi normalizacije mizoginije, na svim poljima, od političarima do Youtube-ra. I dalje postoje žene koje se boje da progovore, koje trpe realne posledice dok društvo realno okreće glavu. Iako vidimo napredak, borba nije gotova. Osmi mart nije dan kada slavimo ono što je postignuto, već je podsetnik da moramo nastaviti dalje, jače nego ikada.

Otkrijte nam da li radite na nekom novom istraživanju?

– Paraleno radimo na nekoliko istraživačkih projekata koji se bave različitim aspektima položaja žena u društvu. Jedan od naših najdubljih istraživačkih poduhvata trenutno je analiza jedne specifične diskusione grupe na internet platformi Reddit, poznate kao subreddit, koja je javno dostupna i okuplja veliki broj korisnika. To su tematske zajednice u kojima članovi mogu objavljivati sadržaj, komentarisati i diskutovati, a njihova otvorenost i širok doseg omogućavaju brzo širenje ideja, uključujući i one koje mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po žene. Kroz ovu temeljnu analizu istražujemo na koji način se mizoginija i nasilje prema ženama šire u online prostorima i kako to postaje deo šire društvene normalizacije.

Pored toga, radimo na istraživanju načina na koji su žene predstavljene u reklamama i medijima. Cilj nam je da analiziramo koliko su prisutne u različitim industrijama, kakave uloge im se dodeljuju i da li se one i dalje prikazuju kroz zastarele stereotipe. Takođe, želimo da istražimo kako ovakvi narativi utiču na percepciju žena u stvarnom životu i koje su posledice takvog prikazivanja na njihove mogućnosti i društveni status. Još jedna važna tema kojom se bavimo jeste nasilje nad ženama u fizičkim, realnim prostorima, posebno u kontekstu noćnog života.

Istražujemo kako obezbeđenje u klubovima i policija reaguju na žene koje prijavljuju nasilje ili se nalaze u ranjivim situacijama – da ih štite, ignorišu ili čak dodatno viktimizuju. Naš cilj nije samo da prikupimo podatke, več da ih koristimo kao osnovu za promenu, kroz pritisak na institucije, edukaciju javnosti i podizanje svesti o ovim problemima.

Za kraj malo ličnije pitanje: šta svakoj od vas znači Osmi mart i da li imate poruku za sve žene koje će čitati ovaj intervju?

– Staša Ivković: Osmi mart za mene znači dan borbe i solidarnosti sa svim ženama, ali i dan kada se prisećamo šta su sve žene u istoriji uradile za nas koje smo danas tu i koje imamo mogućnosti da se školujemo, glasamo…Osmi mart nije samo za mene praznik, već dan kada ćemo sve zajedno slati poruke jedna drugoj – da nismo same.

– Ana Zdravković: Za mene, 8. mart nije samo dan slavljena žena, već dan borbe, osnaživanja i podsećanja na dug put ka pravdi i ravnopravnosti. Svakodnevno vidim koliko su žene izložene nasilju, posebno u digitalnom prostoru, i koliko sistem često ne prepoznaje, ne sankcioniše ili čak normalizuje takve oblike nasilja. Ovaj dan je za mene prilika da glasno podsetimo na sve one žene koje su bile ućutkane, na sve koje se i dalje bore, i na one koje dolaze posle nas. Osmi mart nije samo simbol, već podsetnik da je borba za prava žena borba svih nas – i da ne prestaje dok ne postignemo stvarnu ravnopravnost.

– Nikolina Tomašević: Osmi mart za mene znači podsećanje na važnost solidarnosti među ženama. To je dan kada slavimo postignute pobede, ali i prilika da oslušnemo poterebe žena koje su često nevidljive. Rad sa ženama koje su preživele nasilje pokazuje mi koliko je svaka podrška važna i koliko je osnaživanje žena ključ za pravednije društvo.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.