Oprečna pravna tumačenja: Kakva će biti sudbina žalbi Ustavnom sudu na pomilovanje SNS aktivista?

Ustavni sud uzeo je u rad dve žalbe koje su podneli zastupnici studenata i nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava, a u kojima se traži poništavanje pomilovanja kao i poništavanje sudske odluke o prekidu krivičnog postupka protiv batinaša koji su u januaru prošle godine izašli iz stranačkih prostorija u Novom Sadu sa bejzbol palicama i pretukli petoro studenata koji su lepili plakate, pri čemu je devojci slomljena vilica.

Pored ovih žalbi, oštećene strane su seobratile i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, pa se postavlja i pitanje dometa tih predstavki.

Advokat Dušan Bratić je jasan kada kaže da je pomilovanje diskreciono ustavno ovlašćenje predsednika Republike, čiju celishodnost Ustavni sud ne može da ocenjuje, “bez obzira na nesnošljivu pravnu ili društvenu nelagodu koju takva odluka može da izazove”.

„Ustavni sud bi mogao da zauzme stav da je akt pomilovanja pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravu – ali o pravu osumnjičenog, a ne oštećenog. Pravo oštećenog na naknadu štete nije uslovljeno krivičnom osudom, jer se ono može ostvarivati u parničnom postupku. U tom smislu, praksa Evropskog suda za ljudska prava je jasna: ne postoji pravo žrtve da zahteva krivično gonjenje trećeg lica“, napominje Bratić.

Iako kaže da Ustavni sud ne može da ocenjuje akt pomilovanja, on međutim kaže dalje da predsednik Republike po Ustavu predstavlja državu Srbiju, a država po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ima pozitivnu obavezu, iz člana 3, da obezbedi delotvornu istragu ozbiljnog nasilja i adekvatno sankcionisanje učinilaca.

“Ta obaveza se posmatra kroz delovanje države u celini, odnosno svih njenih organa zajedno. Za Sud u Strazburu unutrašnja podela vlasti nije relevantna – država je jedinstveni nosilac odgovornosti. U ovom slučaju, krivičnopravna reakcija države je u celini prekinuta aktom abolicije, čime je stvoren utisak faktičke nekažnjivosti. Zbog toga bi Evropski sud za ljudska prava, po podnetoj predstavci, mogao da utvrdi da Republika Srbija nije ispunila svoju pozitivnu obavezu iz člana 3 Konvencije”, pojašnjava sagovornik.

Istovremeno, dodaje, Ustavni sud ispituje pojedinačne akte i radnje državnih organa, a ne ukupnu reakciju države, dok Sud u Strazburu upravo to čini.

“Zato se, sa stanovišta prava, pitanje ne može svesti na ustavnost pomilovanja, već isključivo na eventualnu međunarodnu odgovornost države. S obzirom na to, oštećeni bi već sada mogli da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, uz tvrdnju da je domaće pravno sredstvo nedelotvorno. Ipak, čak i u slučaju utvrđene povrede Konvencije, posledica ne može biti nastavak krivičnog postupka, već isključivo utvrđenje povrede i eventualna naknada štete. Dakle, iako Ustavni sud ne može poništiti aboliciju, država snosi međunarodnu odgovornost ako nije sprovela delotvornu istragu i sankcionisala nasilje“, zaključuje Dušan Bratić.

S druge strane, advokat Aleksandar Lojpur ima drugačije mišljenje kada kaže da ne samo da Ustavni sud može da poništi pomilovanje, već i suudsku odluku o prekidu krivičnog gonjenja četvorice aktivista, jer je Zakon o pomilovanju po kom je predsednik odlučivao zapravo neustavan, odnosno zastareo i neusklađen sa Ustavom.

„Ovde se radi o poništenju dve odluke: jedna je o pomilovanju, a druga je odluka suda o prekidu krivičnog gonjenja. Ustavni sud može da odlučuje o žalbama protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa, što znači i o aktu pomilovanja predsednika Republike (član 70.Ustava). Dakle, Ustavni sud može po žalbi da proglasi ništavnom odluku predsednika i za to postoje svi razlozi ali i osnov u samom Ustavu“, kaže Lojpur.

Međutim, kako ističe, problem u ovom slučaju je to što je uz pomilovanje dato i oslobođenje od krivičnog postupka, što je protivustavno, jer Ustav u članu 142. predviđa da je moguće samo pomilovanje za izrečenu kaznu, dakle posle pravosnažno okončanog postupka, što ovde nije bio slučaj.

„Imamo pritom i Zakon o pomilovanju koji predviđa i mogućnost oslobođenja od krivičnog postupka, međutim, to je protivustavan zakon koji je donet još u vreme Savezne republike Jugoslavije. Pretpostavljam da je tada u skladu sa važećim Ustavom bilo moguće da predsednik donese oslobođenje od krivičnog postupka, ali od 2006, kada je donet novi Ustav, nema pomilovanja oslobođenjem od krivičnog postupka. Po sadašnjem ustavu, to je nemoguće i taj deo Zakona je protivustavan. Dodatno, čak i po tom zakonu, pomilovanje je moguće samo po službenoj dužnosti, odnosno na predlog ministra pravde, za šta nismo sigurni da ga je ovde bilo. Dakle, ne samo da bi Ustavni sud trebalo da postupi po ovim ustavnim žalbama, već i da, po službenoj dužnosti pokrene ocenu ustavnosti tog Zakona o pomilovanju“, napominje sagovornik.

On dodaje da ne veruje da je ministar pravde u ovom slučaju dao takav predlog i da sumnja da obrazloženje za taj zahtev uopšte postoji. U prilog tome ide i uporno ćutanje uprave, jer su i Ministarstvo pravde i Generalni sekretarijat predsednika jasno odbili da dostave dokumenta vezana za pomilovanje zainteresovanim stranama, odbijajući da postupe po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja kršeći time Zakon, čak i posle naloga Poverenika, kao i prekršajne prijave i novčane kazne odgovornom licu u Ministarstvu. Iz kabineta predsednika odbili su da dostave akta o radu i odluci Komisije za pomilovanja, uz obrazloženje da bui otkrivanjem ličnih podataka pomilovanih, ugrozili njihovu bezbednost i prava, iako su njihova imena odavno poznata javnosti.

Međutim, najvažniji detalj koji Lojpur ističe je da ukoliko bi Ustavni sud poništio i odluku suda o prekidu krivičnog gonjenja protiv okrivljenih za krivična dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu i nanošenje teške povrede, suprotno uvreženim shvatanjima, krivični postupak bi mogao da se obnovi.

– Javni tužilac bi mogao da pokrene krivični postupak ponovo, ukoliko bi odluke o pomilovanju i prekidu suđenja proglašene ništavnim, izričito zaključuje Lojpur.

Na pitanje o tome što dobar deo javnosti ne ulaže prevelike nade u ishod ovih žalbi, upravo zbog novog sastava sudija Ustavnog suda, naš sagovornik odgovara:

– Od sudija Ustavnog suda se očekuje da primenjuju ustav i zakon. E sad, ako će da postupaju drugačije zbog pristrasnosti prema onome ko ih je imenovao ili predložio, to bi bilo protivustavno ponašanje. Cela ova situacija sa pomilovanjima, sa činjenicom da Zakon nije usklađen sa Ustavom, u mnogim oblastima, pokazuje da je naš pravni sistem u totalnom raspadu. Kako je moguće da zakon nije godinama usklađen sa Ustavom, kako je moguće da na osnovu takvog zakona predsednik Republikena na tako protivustavni način oslobađa ljude od krivične odgovornosti, a to je svrha postojanja Ustavnog suda? Skandalozno je što taj sud to ne radi i generalno ne radi dobro, što ne donosi odluke na vreme (primera radi, od izbora 2023. prošlo je dve i po godine, i još nema nikakve odluke na veliki broj podnetih primedbi). To je samo još jedan pokazatelj u kakvom se stanju nalazi naš pravni sistem, zaključuje Aleksandar Lojpur.

Batinaši tužili policajca zbog fotografije
Četvorica batinaša SNS koje je predsednik pomilovao podnelo je krivičnu prijavu protiv policajca koji ih je fotografisao u policijskoj stanici pre saslušanja, a tu fotografiju je kasnije objavila Marinika Tepić na društvenim mrežama, piše Vreme. Taj novi momenat u priči o pomilovanju, gde nasilnici koji su izbegli krivično gonjenje i zatvorske kazne postaju žrtve, još jedan je u nizu bizarnih,a naš sagovornik ga je okarakterisao kao potpuni apsurd.