Pomirenje naroda je nemoguće u ovakvim uslovima

Smisao i krajnji cilj tog procesa je, takođe, prema izjavama glavnih učesnika u okončanju dijaloga Kosova i Srbije – normalizacija odnosa dva naroda, dve države. Da li je moguće dostići navedeni cilj, ako se ima u vidu način na koji se problem tretira – još dubljim zaoštravanjem odnosa i svađom, uz istovremeno naznačavanje nužnosti njegovog rešenja? Takođe, kako je moguće rešiti kosovski problem bez naznaka o tome da će srpski zvaničnici ikada ispostaviti građanima Srbije tragične i neumoljive činjenice o tome da je, tokom devedesetih, u njihovo ime pobijeno 10.000 kosovskih Albanaca, dok je više od 800.000 proterano iz svojih kuća od strane srpskih snaga. O tome smo razgovarali sa Milošem Teodorovićem, glavnim urednikom Radio slobodna Evropa.

– Način na koji se vlast u Srbiji odnosi prema tom pitanju pokazuje da su njeni nosioci shvatili tek toliko da se odnosi sa Kosovom moraju normalizovati. Da je u pitanju nužnost, bez koje nema evrointegracija, podrške Nemačke, SAD i tako redom – ističe sagovornik Danasa.

Upitan dalje da li je moguće postići cilj normalizacije odnosa, dakle, pomirenje, bez pomena činjenica o odgovornosti Srbije za zločine i torturu koju je režim devedesetih sprovodio nad kosovskim Albancima, Teodorović kaže da retorika kojom zvaničnici zasipaju srpsku javnost, pokazuje: pod jedan, zebnju da bi zbog svake popustljivosti u pregovorima sa Kosovom mogli platiti političku cenu; pod dva, što je bitnije i daleko opasnije, da prema Albancima i dalje neguju zapanjujuće stereotipne poglede.

– Kao refleksija toga u medijima se takvi stavovi pretvaraju u rasističke poruke o Albancima. Time se učvršćuje animozitet prema Albancima, koji se jedva nešto umanji primerima uspešne, na primer, privredne saradnje. Stav o onim zločinima na Kosovu koji su na duši srpskoj vlasti, vidi se u potpunom izostanku makar pokušaja da se osnaži rad Specijalnog suda za ratne zločine. Teme ratnih zločina i ne tretiraju se kao bitna pitanja. Došlo se u apsurdnu situaciju da bude oborena presuda za zločin u selu Ćuška kod Peći, gde je 1999. izmasakrirano na desetine ljudi, a da o tome srpski mediji skoro i da ne izveste – ocenjuje sagovornik našeg lista.

On dodaje da, ako govorimo o odgovornosti za politiku koja je dovela do toga da Srbija potpuno izgubi kredibilitet među Albancima na Kosovu, a da njena policija i vojska završe u zločinu, diskusija o tome na bitnim mestima se i ne nazire.

– Pomirenje naroda, kako kažete, u takvim okolnostima zvuči kao preveliko očekivanje – smatra urednik RSE. On napominje da su se obe strane, i srpska i kosovska, „zamrzle“ i iščekuju šta će se dogoditi na međunarodnom planu.

– Čini mi se da je u Prištini i Beogradu vlada veliki oprez u odnosu na nove mogućnosti, koje budući događaji mogu učiniti realnim. Delom ta vrsta očekivanja može biti i naivna, ali delom i ne. Na primer, rasprava o podeli Kosova je kao mogućnost donedavno bila potpuno isključena, dok sada o tome svi otvoreno govore – zaključuje Miloš Teodorović za Danas.