Svetski lideri na samitu o hrani postigli su konsenzus u vezi s novom strategijom za borbu protiv svetske gladi i pružanje pomoći siromašnim zemljama da se prehrane, ali nisu uspeli da odgovore na zahtev UN o finansijskoj pomoći. Lideri država su obećali da će znatno povećati humanitarnu pomoć za razvoj poljoprivrede u zemljama u razvoju, kako bi milijardu gladnih širom sveta postali nezavisniji od drugih.
Međutim, prisutni na samitu se nisu obavezali da će obezbediti sumu od 44 milijarde dolara godišnje za pomoć u razvoju poljoprivrede koliko je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu prethodno procenila da će biti potrebno u predstojećim decenijama.
Organizacija, koja je domaćin trodnevnog samita u svom sedištu u Rimu, takođe je izrazila nadu da će zemlje prihvatiti 2025. kao krajnji rok za iskorenjivanje gladi u svetu. Međutim, umesto toga okosnicu odluke donete na samitu čini obećanje koje je dato pre devet godina da će broj gladnih u svetu biti prepolovljen do 2015. Pre nego što su delegati sa samita odobrili deklaraciju, generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je bogate i moćne zemlje da se uhvate u koštac sa „neprihvatljivim“ problemom svetske gladi. „Svet ima više nego dovoljno hrane“, rekao je šef UN delegatima na sastanku. „Ipak, danas više od milijardu ljudi gladuje. To je neprihvatljivo“.
Pod pružanjem pomoći gladnima u svetu do sada se uglavnom podrazumevalo da bogate zemlje šalju pomoć u hrani, a ne tehnologiju, pomoć u navodnjavanju, đubre ili seme visokog kvaliteta, čime bi lokalnim poljoprivrednicima bio omogućen veći prinos. Međutim, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu smatra da bi najbolji način da se iskoreni glad bio pomaganje gladnima da oni sami sebi pomognu.
„Ovaj pristup predstavlja okosnicu bezbednosti hrane“, rekao je Ban. „Naš posao nije samo da pomažemo gladnima već i da ih osposobimo da oni sami sebe prehrane“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
