Pomoćnu policiju ukinulo nepoverenje građana

Milosavljević, autor brojnih policijskih udžbenika i bivši profesor Policijske akademije, vidi dva osnovna razloga zbog kojeg je najava formiranja pomoćne policije naišla na burnu reakciju dela javnosti.

– Ovde je očigledno u pitanju izraz nepoverenja u policiju, ali i podsećanje na neke događaje iz devedesetih godina kada su se u rezervnim jedinicama policije nalazili i neki ljudi spornih biografija i kriminalne prošlosti.

* Da li policije stranih država imaju institucije pomoćne policije?

– Mnoge zemlje sveta imaju slične institucije koje se angažuju kada snage redovne policije nisu dovoljne da izvrše određene zadatke. Oni se ne bave „pravim“ policijskim zadacima, poput vođenja istraga, nego zadacima koji se uglavnom tiču održavanja javnog reda na skupovima ili manifestacijama, obezbeđivanju objekata ili državne granice.

* Da li je kod nas u prošlosti postojala institucija ekvivalentna pomoćnoj policiji?

– Mi smo do donošenja Zakona o policiji 2005. godine imali policijske rezerve. Njih su uglavnom činili vojni obveznici, koji su raspoređivani u policijsku rezervu. Deo tih rezervista je devedesetih godina bio raspoređivan i u akcije na Kosovu. Potom je taj sistem napušten, da bi se 2005. godine došlo na ovu ideju koja je u svetu poznata i korišćena. Ta ideja se sve do sada nije realizovala.

* Istakli ste nepoverenje građana u policiju kao jedan od razloga zbog kojih je uredba o pomoćnoj policiji „dočekana na nož“. Kako izgraditi to poverenje?

– Izgradnja poverenja građana u policiju je ozbiljan posao. Potreban je raskid sa lošim nasleđem policije iz ranijih vremena. Potrebno je mnogo činiti na unapređenju odnosa između policije i građana. Nužno je transparentnije nastupati i izlaziti u javnost sa podacima o radu policije. U ovom konkretnom slučaju trebalo je obavestiti javnost zbog čega se donosi uredba o pomoćnoj policiji. Bilo je neophodno objasniti ljudima zbog čega nam je potreban dodatan broj ljudi u policiji, pogotovo u kontekstu glasina da je u ministarstvu zaposlen veliki broj ljudi koji se ne bavi policijskim zadacima.

* Kao jedan od motiva za formiranje pomoćne policije spominjao se i problem nezaposlenih diplomaca Kriminalističko-policijske akademije. Navodno, uredba bi zaobišla zabranu zapošljavanja u javnom sektoru i omogućila smanjenje velikog broja nezaposlenih ljudi koji su se školovali za rad u policiji. Da li bi to bilo dobro rešenje tog problema?

– Da bi se taj problem rešio, najpre se mora postaviti pitanje zbog čega država iz budžeta školuje toliki broj ljudi koji nisu potrebni policiji. Akademija je osnovana sa idejom da školuje onoliko ljudi koliko je potrebno da se svake godine primi u policiju. Sve preko toga je neracionalni budžetski trošak. Palijativno rešenje po kom bi te ljude zaposlili u pomoćnoj policiji i na taj način im obezbedili kakvu-takvu egzistenciju nije racionalno. To je lečenje posledica, ne i bavljenje uzrocima.