Pompejanski grafiti

Masna psovka ispisana velikim slovima, zajedljiva poruka ili karikatura oduvek su bili predmet takvih grafita.

Neki žitelj Pompeja je pre dve hiljade godina, napisavši na zidu kuće Srećno je ovo mesto! (Felix hic locus est!), spontano izrazio svoje zadovoljstvo, ne sluteći da će erupcija Vezuva 79. godine nove ere u jedan mah označiti konačnu propast.

Pod debelim naslagama vulkanskog pepela konzervisano je više hiljada grafita koji nisu bili namenjeni večnosti.

Druga propast Pompeja traje mnogo duže nego prva. Ali, na kraju će razaranja koja prouzrokuju kiša, turisti i ignorancija, biti veće nego 24. avgusta 79, kad je erupcija Vezuva, Pompeje zasula i prekrila tepihom vulkanskog pepela, što je ujedno i bila neka vrsta prirodne konzervacije.

Ubuduće će biti neophodno da se prikazuje dokumentacija i rekonstrukcija iz vremena iskopavanja, da bi se stekao utisak kako je grad nekad izgledao.

Uz ovo idu i virtuelne rekonstrukcije.

To ne važi samo za zidno slikarstvo na kućama, već i za oko 10.000 natpisa na fasadama privatnih kuća koji su ili naslikani (Dipinti) ili urezani (Graffiti). Jedan izbor tih grafita/natpisa priređen je i komentarisan, nedavno, u izdanju univerzalne biblioteke Reclam.

Delo Srećno je ovo mesto! – 1.000 grafita iz Pompeja prevod je sa holandskog. Priređivač Vinsent Hunink opisuje prilaz opsežnom materijalu od postojećih antologija do epigrafske banke podataka.

Ova prezentacija odgovara naučnim normama, imajući u vidu na prvom mestu interesovanje laika, mahom putnika namernika.

Načelo sistematizacije je topografski raspored – trocifreni broj mesta pronalazaka (gradska četvrt I – IX, insulae, pojedinačno zdanje).

Čitalac može na ovaj način da se upusti u imaginarno putovanje i prati natpise. Mimo u aneksu pridodate liste latinskih formi reči u tekstovima-grafitima i indeksa ličnih imena, izostao je tematski registar.

Izabrani tekstovi kratki su i gotovo svi bez konteksta.

Mi ne znamo ko su njihovi autori, jer su bezimeni. Zato su se komentari priređivača pokazali veoma instruktivnim.

Ovi grafiti su bili značajni elementi da bi kuće, ulice i javna zdanja u okviru gradskog životnog prostora iscrpno mogli biti dokumentovani.

Pri svemu tome je čitavo mnoštvo nepotpunih ili netačno citiranih strofa autora kao što su stihovi Lukrecija, Vergilija ili Ovidija.

Književna kultura, ili njihovi fragmenti, u višem staležu bila je rasprostranjena.

Na osnovu sačuvanog materijala moguće je steći uvid u cene ženske i muške prostitucije.

U ovom izdanju je i registar govornih formi koje odstupaju od klasičnoglatinskog u svakodnevnom opštenju.

Dioninis, želim te, latinske reči sa grčkim slovima, u kojima je korektni vokativ zamenjen nominativom. Ovu zbirku natpisa opterećuju akumulirane vulgarnosti i opscenosti.

Literarni kvalitet tekstova je redak.

I mimo toga ovo kompaktno izdanje 1.000 natpisa/grafita iz Pompeja, koje je holandski istoričar Vinsent Huning izabrao, preveo i kao knjigu priredio, značajan je dokument kako za klasične filologe, tako i za arheologe i istoričare. On svedoči da je latinski u 79. godini nove ere bio vrlo živi jezik u svim socijalnim slojevima i registrima.

Ovde je dakako reč o tzv. vulgarnom latinskom.

Čitava jedna filološka grana bavi se strogim naučnim editovanjem takvih tekstova, poznata kao Corpus Inscriptionum Latinorum.

Ovaj aspekt, i pored svih drastičnih i skaradnih formulacija, valja sagledavati zajedno sa impresivnim zidnim slikarstvom na privatnim kućama, kao i na javnim zdanjima u Pompejima.

A, zbirka natpisa omogućava dublji i fascinirajući uvid u neposrednost svakodnevnog života kao i u mentalitet i psihologiju žitelja Pompeja u momentu kad im je Vezuv označio apokaliptički kraj, o čemu, iz prve ruke, izveštava istoriograf Plinije Stariji.