Poništiti „praznični“ konkurs za poželjne: Zoran Gavrilović (BIRODI) o „koruptivnom“ izboru Veća Agencije za sprečavanje korupcije

Gavrilović je kazao da se aktuelni konkurs za izbor članova Veća, drugostepenog organa koji donosi konačne odluke u slučajevima iz nadležnosti Agencije, sprovodi „ispod radara“, kako bi se izabrali „poželjni“ ili „simulovani“ kandidati, a ne stručnjaci sa integritetom.

On je podsetio da je konkurs  objavljen u Službenom glasniku 19. decembra, na Svetog Nikolu, a da je rok za prijavu 15 dana, i ističe između Nove godine i Božića po julijanskom kalendaru.

„Da bi se korumpirani model borbe protiv korupcije u Srbiji očuvao, potrebno je između ostalog organizovati i nevidljiv konkurs za novo Veće Agencije. Konkurs je raspisalo Ministarstvo pravde, a sprovodi ga Pravosudna akademija- u vreme tri velika praznika, i bez ijedne informacije na javnom servisu ili drugim medijima, pa ljudi i ne znaju da bi mogli da se prijave, izuzimajući „njihove“ i „poželjne“ kandidate. Ovo je školski primer konkursa sa slikom, a u takvoj korupciji u borbi protiv korupcije učestuju i Agencija, i Ministarstvo pravde, i Pravosudna akademija“, kazao je on za Danas.

On je još kazao da je na sličan, netransparentan način donošen i Zakon o sprečavanju korupcije za koji je javna rasprava organizovana leti, u vreme godišnjih odmora.

Zbog ovakve, koruptivne borbe protiv korupcije, Srbija, po izveštaju Transparensi Internešnel, ponovo je nazadovala u borbi protiv korupcije, zauzevši prošle godine 105. mesto među 180 rangiranih zemalja, dodao je.

„Ovakav konkurs za izbor Veća je skandal koji dolazi posle sličnog skandala, odnosno manipulacija vlasti u procesu izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Način na koji se realizuje je, takođe, još jedno bahato ponašanje onih koji su debelo plaćeni za borbu protiv korupcije, a odgovorni su za ono 105. mesto Srbije na svetskoj listi percepcije korupcije „, kazao je Gavrilović podsećajući da direktor Agencije mesečno prima više od 500.000 dinara.

On je još kazao da je tačno da Zakon o sprečavanju korupcije predviđa da se konkurs za izbor članova Veća objavi u Službenom glasniku, najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja, kao i na internet stranici Ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije, ali da je to zakonski minimum, kojem „ne treba da teži država sa sistemskom korupcijom“.

Prema njegovoj oceni, sastav komisije za izbor direktora ili članova Veća Agencije mora biti drugačiji, kako bi se izbegao poguban sukob interesa.

„Do sada smo u nekoliko navrata imali urušavanje integriteta procesa izbora kako direktora, tako i članova Veća Agencije, jer su u komisijama za njihov izbor bili javni funkcioneri, pre svega tužioci i sudije, o čijim postupanjima će sutra odlučivati direktor, odnosno Veće koje biraju, što je sukob interesa. Neophodno je da komisije imaju članove koji neće biti u sukobu interesa. To ne smeju biti javni fukcioneri, već antikorupcijski stručnjaci, univeritetski profesori, penzionisane sudije i tužioci, i slično“, kazao je on.

Srbija bi mogla, dodao je, da primeni „ukrajinski recept“, koji predviđa da članovi komisije za izbor direktora državnog antikorupcijskog organa budu međunarodni eksperti, odnosno „stranci“, čime se izbegava rizik od sukoba interesa.

Gavrilović je najavio da će BIRODI, svakako, pratiti proces izbora članova Veća Agencije, a i predložiti unapređenje izborne metodologije na principima po kojima je izabran Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF), samostalno i nezavisno gradsko telo koje je imalo značajne rezultate u borbi protiv korupcije.

„Obratićemo se Pravosudnoj akademiji sa predlogom pravilnika za izbor članova Veća po modelu koji smo koristili za izbor LAF Niš. U tom izbornom procesu Grad nije ni na koji način učestvovao, a članovi nisu smeli da budu javni i politički funkcioneri, niti zaposleni u javnom sektoru, i morali su da imaju profesionaoni i lični integritet“, kazao je on.

Na aktuelnom konkursu se, inače, biraju četiri člana Veća, od ukupno pet, jer jednom nije istekao mandat.

Procedura

U Zakonu za sprečavanje korupcije navodi se da Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor i zauzima načelne stavove za primenu Zakona o sprečavanju korupcije, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Za člana Veća Agencije može da bude izabrana osoba koja ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci, a nije osuđivana za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije.

Član Veća ne može da bude član političke stranke, odnosno političke organizacije.

Bira ga Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje Ministarstvo pravde.

Komisiju za izbor člana Veća, koja ima tri člana, obrazuje Upravni odbor Pravosudne akademije. Njen član može biti osoba koja ispunjava uslove koji se traže za člana Veća Agencije.

Komisija između ostalog sprovodi test u kojem se ocenjuju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata, boduju ih, a po okončanju postupka po prigovorima, dostavljaju rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu ministru pravde

Ministar pravde zatim Narodnoj skupštini predlaže kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 od mogućih 100 bodova.

Mandat člana Veća Agencije traje pet godina.

Ista osoba može da bude izabrana za člana Veća najviše dva puta.

Još vesti iz ovog grada

PSG u Nišu: Inicijativa da bulevar više ne nosi ime Zorana Đinđića je politička poruka da se od evropskog puta može odsustati

Peticija za hitnu smenu v.d. direktorke niške gimnazije „Stevan Sremac“: Nastavnici, učenici i roditelji pozvali građane da je potpišu

Niški studenti u blokadi „zbog velikog interesovanja“ povećali broj lokacija za prikupljanje potpisa za izbore: Pet, ne jedna

Brisanje imena Zorana Đinđića sa bulevara u Nišu: Poslednji, osvetnički trzaj socijalista pre nego što ih naprednjaci sasvim progutaju