Grčka se svrstava u red država sa najdužom tradicijom takozvane „porodične odgovornosti“. Jedan od najčešćih načina na koji se Grci bore protiv stresa i nesigurnosti izazvanih finansijskom krizom jeste druženje sa članovima porodice i prijateljima, pokazuju nedavno objavljeni rezultati istraživanja koje je objavila Bostonska konsultantska grupa. Ipak, britanski analitičari ocenjuju da se grčke porodice suočavaju s velikim pritiscima, budući da roditelji čije penzije su znatno smanjene posle uvođenja novih mera štednja strahuju da neće biti u stanju da pomognu potomcima koji su neretko nezaposleni.
List Gardijan piše da u Grčkoj raste broj beskućnika, narodne kuhinje u prestonici države ulažu veliki napor da zadovolje potrebe svojih korisnika, te da je stopa samoubistava je povećana, kao i broj Grka koji traže psihijatrijske savete. „Mladi parovi više ne mogu da priušte svadbene svečanosti, a Grčka se suočava sa niskom stopom nataliteta, dok oni koji imaju decu sve teže sastavljaju kraj s krajem i strahuju da li će imati novca za njihovo školovanje“, navodi londonski list. U grčkim gradovima poput Verije na severu zemlje smanjena je potrošnja, tako da su natpisi na prodavnicama:“Kupujemo zlatne zube“ postali jedan od najčešćih prizora.
Temis Protopcaltou, mašinski inženjer iz Verije, izjavio je za Gardijan da uprkos činjenici da je izgubio stalni posao i da radi honorarno u industriji prerade vođe smatra sebe i članove svoje porodice srećnicima. „Oko 5.000 Grka se prijavljuje za 500 sezonskih poslova u industriji prerade voća. Takođe, ne spavam noću jer brinem šta će se dogoditi ukoliko banke dožive kolaps“, rekao je Protopcaltou. Poput većine porodica iz iste pokrajine, Protopcaltouvi dobijaju hranu s male porodične farme. Temisov otac, penzioner, snabdeva ih voćem, povrćem i jajima. „Ne možemo da izdvajamo tri evra za karton jaja“, izjavila je Temisova supruga Marija, takođe fakultetski obrazovana.
Finansijska kriza prinudila je i mnoge druge Grke da počnu sami da uzgajaju voće i povrće. Zbog nedostatka posla i besparice mladi Grci nazivaju sebe „izgubljenom generacijom“, što priziva u sećanje termin koji je skovala američka spisateljica Gertruda Stajn za pripadnike generacije književnika iz SAD koji su se posle Prvog svetskog rata preselili u Evropu, u potrazi za inspiracijom i boljim životom. Procenjuje se da je oko 40 odsto mladih nezaposleno, a srećnici koji imaju posao naglašavaju da zbog sve nižih zarada ne mogu da planiraju ni svoju sadašnjost, a kamoli budućnost.
Grčki ekonomisti upozoravaju i na opasnost zvanu „odliv mozgova“, što bi podrazumevalo da će država zbog masovne selidbe mladih u inostranstvo u budućnosti izgubiti intelektualnu elitu. Ipak, ima i onih koji tvrde da turizam predstavlja snažan adut Grčke i ističu značaj promovisanja kulturnih vrednosti te zemlje. „Ukoliko Grčka postane jedna od deset najboljih destinacija na svetu, sektor turizma predstavljaće 20 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i omogućiće otvaranje novih radnih mesta, čime će postati motor grčke ekonomije“, izjavio je nedavno Andreas Andreadis, predsednik Federacije panhelenskih hotelijera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
