Dani koji su prethodili poseti poglavara Rimokatoličke crkve pape Benedikta XVI svojoj domovini Nemačkoj, i pored podatka da je 86 odsto Nemaca ocenilo istu „malo važnom“ ili „potpuno nevažnom“ (prema anketi koju je sproveo institut Forsa, a objavio Štern), protekli su u prilično uzburkanoj atmosferi: najavi demonstracija i podela u Bundestagu (stotinak poslanika iz opozicionih partija odlučili su da bojkotuju papin govor u Parlamentu zato što je u direktnoj suprotnosti sa državnim laicizmom), što se tokom posete i ostvarilo.
Pored uobičajene nesloge među političarima, pristigla je još jedna, iako neočekivana, veoma oštra kritika upućena pontifaksu. Ovog puta u formi intervjua koji je slavni pisac i filozof Umberto Eko dao dnevniku Berliner cajtung. Eko je istakao da Racingera ne smatra ni velikim filozofom niti velikim teologom, mada ga po pravilu predstavljaju kao takvog. „Njegove polemike, njegova borba protiv relativizma su, po mom mišljenju, jednostavno poprilično nezgrapne. Čak ni učenik na obaveznom školovanju ne bi ih formulisao kao on. Njegovo filozofsko obrazovanje (filozofska formacija) izuzetno je slabo“, rekao je Eko.
Obrazlažući svoj sud, pisac se osvrnuo upravo na pitanje relativizma, koje je bilo u centru Racingerovog pristupa u pogledu propadanja zapadne kulture, naročito evropske. „U roku od šest meseci mogao bih da organizujem seminar na tu temu. Možete biti sigurni da bih na kraju predstavio barem dvadeset različitih filozofskih pozicija o relativizmu. Staviti ih sve zajedno, kako čini papa Benedikt, kao da postoji jedinstveno stanovište, za mene je krajnje naivno“, dodao je Eko. Na kraju, pisac je uporedio Benedikta XVI sa Jovanom Pavlom II, ističući da je posle pape Vojtile za Racingera bilo teško da postane „big star“.
U odbranu Racingerove misli, odmah je, u listu Frankfurter algemajne cajtung, ustao vatikanolog Jorg Bremer koji nije izostavio ironičnu notu kada je podvukao da je Eko „prirodno veliki filozof i veliki teolog“. Suprotstavljajući se njegovoj tvrdnji da je papino filozofsko i teološko obrazovanje slabašno, Bremer, međutim, tvrdi da su dva stuba Racingerove misli, s jedne strane, teologija katoličke dogme, a s druge, Platonov metod i racio.
Istakavši da borba protiv relativizma i njegovih posledica koje vode ka konstrukciji Evrope „bez korena“ predstavlja lajtmotiv čitavog Racingerovog pontifikata, novinar je naveo da je papa još 2005, u svojoj propovedi (homiliji) prilikom mise pro eligendo Pontifice izjavio da, nasuprot istinske vere (u skladu sa crkvenim kredom), koja se često etiketira kao fundamentalizam, relativizam izgleda kao jedino ponašanje na visini današnjeg vremena i da se ide u pravcu konstrukcije diktature relativizma koja ne poznaje ništa kao definitivno i koja ostavlja kao poslednju meru samo sopstveno ja i njegove prohteve.
Pjerđorđo Odifredi, matematičar, univerzitetski profesor logike i esejista, na svom blogu u listu Republika sažalio se na „jadnog“ Racingera: „Za njega, sudska inkriminacija za „zločine protiv čovečnosti“ u Međunarodnom krivičnom sudu (Dve američke organizacije koje se bave zaštitom žrtava seksualnog nasilja uputile su Sudu prijavu u kojoj traže odgovornost pape zbog njegove „direktne odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, za silovanja i ostala seksualna nasilja počinjena u svetu“, prim. aut.), a danas, jedna presuda pred intelektualnim sudom. Sudija je Umberto Eko koji je presudio da Racinger nije veliki filozof, a ni veliki teolog“. Odifredi smatra da niko ne može, u isto vreme, biti veliki filozof i veliki teolog. I po njegovom sudu, Racinger je veoma loš filozof, ali takođe (ili upravo zbog toga) izvrstan teolog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
