Poslednji korak tranzicije novih država članica

U malom kafeu s pogledom na reku, gde je pre 22 godine potpisan čuveni ugovor zemalja tadašnje Evropske zajednice o ukidanju graničnih kontrola, meštani oduševljeno govore o Evropi bez granica.
„Mislim da je slobodno kretanje sjajna stvar. Stalno pokazivanje papira i zaustavljanje na granicama nije dobro“, kaže penzionisani kuvar, Francuz Žorž Klajn. Da to nije dobro, Klajn je osetio na svojoj koži: kao meštanin francuskog sela koje se nalazi tik preko granice s Luksemburgom, tokom 40 godina putovao je na posao u seoce u susednoj državi.

Strah od terorizma i imigracije

Među živopisnim vinogradima koji prekrivaju brda oko Šengena, vina vrste „pino“ i „rizling“ u svom podrumu gaji Lisjen Gloden, jedan od Evropljana kojima je režim bez granica doneo velike koristi. „Pojedinačni kupci sada preko granice mogu da prenesu do 90 litara vina“, kaže Gloden. Ranije su ograničenja za strane kupce, kojih je najviše bilo iz susedstva, bila mnogo veća.

Međutim sa sve izraženijim strahom od terorizma i porastom tajne imigracije, mnogi se pitaju da li je otvaranje granica s istočnim državama članicama dobra ideja. „Za robu, otvaranje je dobro. Za ljude, nisam siguran. Možda mala provera na granicama ne bi bila na odmet“, kaže Žozef Braun, koji često posluje s ljudima iz novih članica Šengena, poput Češke.

Danas će se izaslanici 25 država članica Evropske unije sastati u selu od nekoliko stotina stanovnika, kako bi proslavili ovonedeljno priključenje devet država u šengensku zonu bez granica. Za devet novih članica proširenje Šengena koje će stupiti na snagu u petak, predstavlja jedan od poslednjih koraka tranzicije iz nekadašnje represivne sovjetske orbite u punopravno članstvo u EU.
Dvanaest godina pošto je sedam država EU potpisalo ugovor, zona je proširena na još 15 zemalja, a Šengen postao sinonim slobodnog kretanja, jedne od osnovnih sloboda koje potiču iz članstva u Uniji, zajedno sa slobodnim tržištem i slobodnim protokom robe i usluga.
Klajn kaže da je Šengen postao deo njegovog života. „Sada ovde dolazim samo na piće, jer je jeftinije. I živi se bolje. Benzin i duvan su jeftiniji. Ovde je sve jeftinije“, priča nekadašnji kafedžija, sada francuski penzioner.
Ugovor su 14. juna 1985. u brodiću na reci Mosel koja protiče kroz selo potpisali predstavnici Francuske, Nemačke i država Beneluksa. U to vreme ugovor nije ni izbliza bio tako slavan kao danas. „To nije smatrano velikim događajem. Države su na potpisivanje poslale samo državne sekretare. Niko nije mogao ni da zamisli da će ugovor imati tako dugoročne posledice“, kaže Rože Veber, prvi čovek lokalne samouprave u Šengenu.
Šengen nije bio slučajno izabran za potpisivanje ugovora. Vlade država Evropske zajednice tražile su simbolično mesto, i odlučile se za ovo seoce zato što je smešteno na tromeđi Luksemburga, Francuske i Nemačke. Sada je ovo selo sa Trgom Evrope, Muzejom Evrope i plavim i žutim zastavama EU koje se vijore postalo oličenje jedinstva kontinenta.
Turisti sada dolaze u Šengen kako bi videli čelični spomenik posvećen ugovoru, neobične putokaze za Francusku i Nemačku, ali i da kupe benzin koji je najjeftiniji u zapadnoj Evropi zahvaljujući povoljnim stopama poreza na dodatnu vrednost koju je uvela vlada Luksemburga.