Nedeljko Neđo Grujičić(59), penzionisani drvoseča i rabadžija, koji je svoju sudbinu vezao za vrleti Murtenice, poslednji je lučar u novovaroškom kraju. Posao i hobi ovog gorštaka na pragu sedme decenije života su više nego neobični, a to je kopanje panjeva i žila davno odsečenih, crnih borova „stolaša“.
– Smolom natopljene zublje prodajem na pijacama. Kilo luča je 150, a veza 50 dinara. Kupaca je sve manje, a žene su mi glavne mušterije. Na Zlatiboru ga kupuju i stare i mlade, utegnute gospođe na visokim štiklama i domaćice, da im zamiriše u šifonjerima i tera moljce, dok ga u Novoj Varoši pazare za potpalu vatre, veli Neđo.
Neđo u potragu za lučom ne ide bez oštrog alata, pre svega krampa, ćuskije vagare, sekire, pa malja, klina. „Najbolji je luču žilama, onaj što je crn ko goveđa pršuta, a težak ko olovo“, govori Neđo o iskustvu gorštaka. „Glavna žila „stolaša“ u prisojima ispod Medveđeg brda i Brijača duga je i po tri metra. Iz jednog panja izvadio sam 400 kila luča“.
Nedeljkovo traganje za žilama „stolaša“ traje još od njegove desete godine, kada je sa kiridžijama obilazio sela ariljskog i moravičkog kraja. Bilo je to, kaže, zlatno doba, dok se lučkoristio za osvetljenje, ali se i trampio za pasulj, rakiju, kukuruz…
Lučse, inače, od davnina koristio i kao lek: planinci su se parili lučom tako što su cepku zagrevali na šporetu ili kraj ognjišta, pa ih privijali na bolno mesto. Narodni vidari su govorili da ništa bolje od smole ne izvlači uboj, a da iza smole na ranama ne ostaju ožiljci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
