Potencijalni šef nemačke diplomatije gej

Vestervele, lider Slobodnih demokrata (FDP), potencijalni je ministar spoljnih poslova u budućoj vladi po izboru nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je najavila mogućnost koalicije sa Liberalnom partijom koju predvodi Vestervele. „Ozbiljni uživaoci piva su takođe ozbiljni birači. I oni žele smanjenje poreza onoliko koliko i svi drugi“, rekao je portparol partije FDP. Sofisticirani nemački birači već ovo znaju. Ono u vezi sa čim nisu sigurni jeste da li jedan homoseksualac, koji na službena prekookeanska putovanja ponekad sa sobom vodi svog partnera, može da bude šef diplomatije. Da li bi u tom slučaju bilo gestova prezira od, na primer, iranskog predsednika Mahmuda Ahmidenedžada, koji je nakon pogubljenja dvojice homoseksualaca rekao publici na Zapadu: „Mi nemamo homoseksualce kao što vi imate u svojoj zemlji.“ Ili se mogu očekivati šale italijanskog premijera Silvija Berluskonija, čije su pristalice nedavno pokušale da se homoseksualnim izjavama odbrane od kritika zbog seks afere italijanskog premijera.

Vestervele je 2004. doneo odluku da objavi više informacija o svojoj seksualnoj orijentaciji, te je izjavio da je u dugoj vezi sa menadžerom sportskih događaja Majklom Mroncom zvanim Miki. Vestervele je prošle godine otišao još dalje kada je pozvao medije da fotografišu njegov susret sa majkom svog partnera koja ga je nazvala „zetom“.

Stav javnog mnjenja u EU prema homoseksualnim političarima je u proteklih pet godina evoluirao, tvrde stručnjaci. Berlin i Pariz su bez snebivanja izabrali homoseksualce za gradonačelnike, a Island je dobio prvu premijerku lezbejku Johanu Sigurdardotir. Naime, pomenuti gradonačelnik Pariza Bertran Delano, koji je na toj funkciji još od 2001, prvi je francuski političar koji je još pre 14 godina javno priznao da je homoseksualac. Ovaj socijalista je inače potencijalni kandidat za predsednika Francuske na izborima 2012.

Njegov berlinski kolega Klaus Vovereit, član Socijaldemokratske partije, jedan je od najpoznatijih nemačkih političara koji otvoreno priznaje da je homoseksualac. Proslavio se po frazi koja je obišla celu zemlju: „Gej sam i to je dobra stvar.“ I u redovima britanskih parlamentaraca ima otvorenih gejeva. Ne treba zaboraviti da je prvi javni gest britanskog konzervativca Dejvida Kamerona kada je došao na čelo torijevaca bilo stvaranje čuvene „liste A“ u cilju povećanja broja žena i etničkih manjina, pre svega homoseksualaca u parlamentu.

Političari ponosni na seksualno opredeljenje

Ben Bredšo, britanski laburista i aktuelni državni sekretar za kulturu, medije i sport prvi je parlamentarac u toj zemlji koji je javno rekao da je gej.

Rodžer Karuči, francuski ministar za parlamentarne odnose i bliski prijatelj predsednika Nikole Sarkozija, januara ove godine je javno priznao svoju homemoseksualnu orijentaciju.

Alfonso Pekoraro Skanio, lider partije Zelenih, nekadašnji član kabineta italijanske vlade, prvi je ministar koji je srušio tabu u toj zemlji o homoseksualnoj orijentaciji, budući da je 2000. priznao da je biseksualac.

Nikola Niki Vendola, italijanski političar i predsednik regiona Pulja, jedan je od vodećih članova najpoznatije gej organizacije u Italiji Arsigej. Kada je izabran za lidera regiona, kritikovan je jer se smatralo da je nemoguće da jedan homoseksualac bude na čelu Pulje, koja je poznata kao konzervativna.

Gerda Verburg je holandska ministarka poljoprivrede. Godine 1988. ušla je u Predstavnički dom ispred stranke Hrišćansko-demokratski apel (CDA). Jedan je od članove te partije koji su glasali za legalizaciju istopolnih brakova, budući da je i sama lezbejka.

Ole von Beust je gradonačelnik Hamburga od 2001. U avgustu 2003. izbio je skandal kada je otpustio svog zamenika Ronalda Šila. Kasnije je objasnio da je to bilo neophodno jer je Šil pokušao da ga ucenjuje pretnjama da će objaviti da je gej.