Bivši prvotimci FK Novi Pazar koji su se opredelili za trenerski posao imali su bar jednu priliku da se okušaju u ulozi vođe prvog tima. Neki su, zasluženo ili ne, bili u toj poziciji i više puta. Na drugoj strani su oni kojima takva šansa nikada nije ukazana, i pored toga što su vlasnici najviših trenerskih licenci.
Tih i nenametljiv, dugogodišnji fudbaler Novog Pazara Izet Ljajić pripada grupi retkih, možda je i jedini, kog prilikom svakog izbora prvog stručnjaka ekipe svesno zaobilaze. Tokom prošle godine bio je par meseci pomoćnik prvog trenera. Tu se, za sada, njegova pazarska trenerska karijera završila.
Paradoks svoje vrste je da je godinama cenjeniji u Fudbalskom savezu Srbije nego u svojoj sredini. Donedavno je radio sa najmlađim kategorijama fudbalera regiona Zapadne Srbije. Fudbalsku sliku Republike od petlića do seniora ima skeniranu u svojoj glavi. Tokom vikenda prati i po nekoliko prvenstvenih utakmica širom Srbije, tako da je odlično upoznat sa kvalitetom igre i igrača u našoj zemlji. Poslednji angažman bio mu je u radu sa reprezentativcima Srbije rođenim 1993. godine. Radilo se na Dojranu, a pored njega stručni tim činili su proslavljeni jugoslovenski golman Dragan Pantelić i treneri Bane Vukašinović i Miloš Miljanić. Zbog smanjena broja instruktora FSS više nije na tom zadatku. Posvetio se poslu profesora fizičke kulture u Belim Vodama i Osaonici, mestima nadomak Novog Pazara. Međutim, nije se odrekao trenerskog posla. Pravu priliku još uvek čeka.
Dobar deo trenerskog veka proveli ste u radu sa najmlađima. Proces stvaranja fudbalera nije vam stran. Skoro da ne postoji fudbalski trener u Novom Pazaru koji kritički ne gleda na rad sa tom kategorijom fudbalera. Pripadate li i vi toj grupi?
– Da bi nekog mogao da kritikujem potrebno je da taj kome nešto zameram bude tu pored mene. Tek tada bi moj stav imao pravu vrednost. Ovako, mogu da kažem da su fudbalskom klubu potrebne korenite promene na svim nivoima. Kad su u pitanju mlađe kategorije mora se urgentno delati. Svima su puna usta fudbalera koji će postati igrači, a dolaze iz pazarske fudbalske škole. Samo se priča, a malo toga ili ništa se nije uradilo. FK Novi Pazar će biti veliki kada u njemu bude igralo najmanje polovina fudbalera koji su prošli njegovu školu. Kod nas se u radu sa najmlađom kategorijom fudbalera primenjuju metode karakteristične za rad sa seniorima. To je suludo. Takav pristup trenera pretvara u sportskog dželata. Trener te dece trebalo bi da bude jaka, zrela i obrazovana ličnost, koja će tom mladom čoveku poslužiti kao primer za ugled. Toga nije bilo, zato se i dogodilo da su mnogi prerano otišli sa fudbalske scene, a nije trebalo. Jedan Adem Ljajić postao bi veliki igrač još u Novom Pazaru da je ovde postojao stručni kadar koji bi ga usmerio u pozitivnom pravcu. Uloga trenera u tom uzrastu prevazilazi rezultate koje tim postiže. Nisu oni merilo njihovog kvaliteta. Ko se još seća koji je tim pre tri, četiri godine bio prvak pionirske, kadetske ili omladinske lige? Veličina trenera tog uzrasta ogleda se u broju fudbalera koji su zaigrali za prvi tim. Koliko pazarske dece je trenutno u prvom timu?
Dugo ste čekali priliku da vodite prvi tim i nikad je niste dobili. Zašto ste leta 2008. godine prihvatili da budete prvi pomoćnik tadašnjem treneru Jevriću?
-Nikom i nikad se nisam nudio. Mislim da sam potrebniji Novom Pazaru, nego što je on meni. Kada sam prihvatao Jevrićev poziv, koga sam od ranije poznavao, u startu sam znao da činim grešku. Presudilo je to što mnogo volim FK Novi Pazar. Poziv Jevrića i sportskog direktora Seada Brunčevića, ali i neizmerna ljubav prema klubu uticali su da donesem odluku kakvu sam doneo. Onog trenutka kada smo počeli da radimo krenula je i priča o Super ligi. Nisam mogao da verujem da neko može da razmišlja na takav način. Nije to bio tim za najjači rang. Bio sam u pravu i tada, kao i mnogo puta ranije. U prvenstvo smo odlično ušli. Međutim, i pored pojačanja imali smo samo dva fudbalera koji su stigli, a imali su superligaški kvalitet ( Gavarić, Pejović ). Nedostajali su nam po jedan odbrambeni i vezni fudbaler, kao i golgeter. Prva četiri kola smo odlično odigrali. Posle sjajne igre i ubedljive pobede nad Dinamom iz Vranja (4:0) kola su krenula nizbrdo. Tada su se u vođenje ekipe umešali novopazarski moćnici, kojima nije u opisu posla uplitanje u pitanja struke. Pritiskali su Jevrića i mene da u ekipi pronađemo mesto za pojedine fudbalere, njihove ljubimce. Posle te utakmice savetovao sam Jevrića da uđe u svlačionicu i pozdravi se sa fudbalerima. Trebalo je da podnesemo neopozive ostavke. Tog trenutka sam znao, bez obzira koliko dugo još predvodili ekipu, da nikoga više nećemo pobediti. To se i obistinilo. U narednih pet kola nismo dobili nijednu utakmicu. Ekipu smo napustili posle poraza na svom terenu od BSK Borče, kada su pojedine fudbalere neki ljudi bliski klubu naterali da bojkotuju igru. Sve u svemu, tužna epizoda. Ni to nije promenilo moje mišljenje o klubu. Da ga predvodi moj najveći neprijatelj – voleću ga. Protiv sam određenih ljudi koji se godinama motaju oko kluba, a ništa dobro za njega nisu uradili. Tada sam imao čvrst ugovor, mogao sam da naplatim dugovanja, a to nisu bile male pare. Novac mi nikad nije bio primarni motiv za rad u klubu koga volim. Nisam tužio FK Novi Pazar, samo sam potpisao sporazumni raskid ugovora. Mislite da mi je neko za takav potez rekao hvala?
Ne čini li vam se da su i novopazarski treneri donekle krivi što se loše kotiraju kod čelnika kluba?
-Odgovorno tvrdim da bi Novi Pazar, da je organizovan na pravi način, bio peti klub u zemlji po kvalitetu. Odmah iza velike četvorke: Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine i OFK Beograda. Ne želim da ulazim u stručnost trenera iz Novog Pazara, ali činjenica je da su mnogi dopustili da im ljudi iz uprave kluba budu bliski. To znači da nemaju svoje JA. Moje je mišljenje da ako nisam samostalan, onda je bolje da se distanciram. Rad u takvim uslovima nikuda ne vodi. Loša situacija je u celokupnom novopazarskom fudbalu. Pogledajte Jošanicu, bori se za opstanak u zoni, a morala bi da bude jak srpskoligaš. No, tako je kad je vode oni koji su je svojevremeno rušili.
Pratili ste igre Novog Pazara ove jeseni. Kako bi ste ocenili ovu polusezonu?
-Znate li da su predstavnici uprave obećali pred početak prvenstva da će se do zimske pauze sve ispod petog mesta smatrati neuspehom. Obećali su i ostavke u polusezoni ako se to ne ostvari. Gde su ostavke? Da je Novi Pazar igrao samo sa sopstvenim snagama trenutno osmo mesto predstavljalo bi uspeh. Ovako, silno pojačan ostvario je neuspeh. Kritika se ne odnosi na igrače pristigle sa strane. Naprotiv, sa mnogima koji su igrali u poslednjih 25 godina u Novom Pazaru i danas sam u prijateljskim odnosima.
Kakav preokret bi trebalo da se dogodi u fudbalskom klubu, da recimo vi dobijete priliku da vodite tim. U stvari, da li to u ovom trenutku i želite?
-Kada su istina i pravda u pitanju nema toga ko može flaster na usta da mi prilepi. Rekao sam da nemam nameru nikom da se nudim. U ovakvom poretku stvari tog posla se nikako ne bih prihvatio. Ne zbog straha, već zato što mislim da bi trener trebalo da bude taj koji sastavlja tim. U svakom normalnom klubu je tako. U Novom Pazaru većina članova upravnog odbora i menadžera bi potajno želeli da budu treneri. Red bi bilo da jednom i stanu na crtu. Poštujem samo one trenere koji sami odlučuju o timu i taktici, one koji odgovaraju za rezultate. Svi treneri koji su u poslednje vreme radili u Novom Pazaru bili su dobri ljudi, isto tako i stručnjaci. Odavde su otišli oblaćeni. Koliko vrede pokazuje spisak klubova koje su vodili ili vode. Rade u jakim i kvalitetnim sredinama. Što se tiče ovdašnjih trenera svi koji su i pomislili da vode klub dobili su šansu. Neki i po više puta. Punih 30 godina sam u fudbalu. Odlično poznajem fudbalske prilike. Pratim i pratio sam rad najvećih svetskih trenera, poput Lipija, Antića, Manćinija, Zakeronija… Još jedan veliki novopazarski problem je taj što oni koji dovode trenere nemaju strpljenja. Žele rezultat preko noći, a nedovoljno ili uopšte ne poznaju ovaj posao. Žalosno je da oni odlučuju o vremenu koje će trener provesti u radu sa ekipom, a morali bi da se drže isključivo posla vezanog za organizaciju kluba.
Nisam sklon zakulisnim radnjama
– Kod fudbalskih ljudi u Novom Pazaru vlada uverenje da nema toga ko nije potkupljiv. Nikad nisam bio sklon zakulisnim radnjama. Evo i primera. Nije to bilo tako davno, drugoligaši su bili Novi Pazar i Bane iz Raške čiji sam trener u to vreme bio. Igralo se pretposlednje kolo kada smo u Raški dočekali Novi Pazar kojem su bodovi bili preko potrebni u borbi za opstanak. Pre utakmice govorilo se da sam od pojedinih uglednih novopazarskih političara primio novac. Po toj logici Novi Pazar je trebalo utakmicu da dobije, a izgubio je. Bodove je morao da traži na drugoj strani. Ti koji su tako govorili danas su u klubu. Trebalo je da znaju i tad, a i zauvek će tako biti, na fudbalskom terenu ne poznajem ni rođeno dete, priča Ljajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
