– Krajem godine ističe rok do kada je Evropska unija naložila proizvođačima na tržištu EU da jasno deklarišu namirnice koje sadrže veštačke boje. Ipak, ova odluka ne obavezuje proizvođače iz Srbije, jer nismo članica EU.
Naime, nakon višegodišnjeg istraživanja, britanski naučnici su utvrdili da aditivi sa oznakama E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koji inače predstavljaju veštačke, odnosno azo boje, mogu imati negativan uticaj na aktivnost i pažnju kod dece.
Evropski parlament je leta prošle godine naložio da se ovo upozorenje istakne na svim proizvodima koji u sastavu imaju navedene boje, a proizvođačima je dat rok da to učine u narednih 18 meseci.
Azo boje se najčešće nalaze u slatkišima i sokovima, a veliki svetski proizvođači su odlučili da ih, u međuvremenu, zamene prirodnim sastojcima. Tako se, na primer, na deklaraciji Koka kole kao boja navodi karamel sa oznakom E150, koja ne spada u sporne azo boje.
Zdravko Šumić, istraživač saradnik na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava za Danas da su ovi aditivi dozvoljeni u EU, a da je samo u nekim slučajevima potrebno naznačiti da neki od njih može imati negativno dejstvo na ljude.
– Daleko od toga da su aditivi koji se dodaju prehrambenim proizvodima zdravi, ali je isto tako daleko i tvrdnja da ćemo se svi potrovati od prehrambenih aditiva. Veoma su rigorozne procedure koje svaki aditiv mora da zadovolji da bi bio dodat na pozitivnu listu. U prehrambenim proizvodima u Srbiji se ne mogu naći aditivi koji nisu dozvoljeni u EU. Jedini segment u kome zaostajemo za EU je informisanost potrošača – kaže Šumić za Danas.
On dodaje da je štetnost aditiva predmet stalnih istraživanja i napominje da kada se posumnja u bezbednost nekog aditiva, od proizvođača zahteva da se na ambalaži navede njegov dodatak i mogući štetan uticaj. Naš sagovornik napominje da su domaći potrošači bezbedni.
– Kupci su potpuno bezbedni. Maksimalno dozvoljena količina se određuje tako što je u proizvodima 100 puta manja koncentracija od one koja bi mogla izazvati toksične reakcije kod čoveka – kaže Šumić. Inače, azo boje je dozvoljeno koristiti u sokovima, slatkišima, supama iz kesice, džemovima, želeima, marmeladama i drugim proizvodima od voća.
Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača, kaže za Danas da je Zakon o zaštiti potrošača, koji je usvojen 2005. već tada otvorio polemiku o načinu obeležavanja aditiva.
– Tražili smo da aditivi jasno budu naznačeni, ne brojevima koji potrošačima ništa ne kazuju, već punim nazivom, količinom i funkcijom koju imaju u proizvodu. Nisu svi aditivi štetni. Neki od njih predstavljaju vitamine, a ljudi to ne znaju, jer čim vide oznaku E ispred broja, misle da se radi o štetnom sastojku. Nadamo se da će ovaj propust biti ispravljen novim zakonom o zaštiti potrošača, čija izrada je u toku – naglašava Bogosavljević. Kada je reč o veštačkim bojama u namirnicama, naš sagovornik ističe da one ne bi trebalo da predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, jer je reč o izuzetno malim količinama, ali napominje da bi na deklaracijama moralo da bude naznačeno njihovo prisustvo.
Koka-Kola poštuje
U Koka-Koli ističu za Danas da ova kompanija koristi samo one boje koje su i državna i evropska regulatorna tela odobrila kao bezbedne.
– Već nekoliko godina radimo na eliminisanju azo boja iz svojih napitaka. Većina naših proizvoda u Srbiji, uključujući sve vrste pića, ne sadrži nijednu od šest navedenih boja. U nekoliko zemalja već sada koristimo druge sastojke, kao što su ekstrakti voća i povrća, kako bismo obezbedili potrebnu boju za svoje proizvode – navode u Koka-Koli.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
